Od 30 i nešto godina koliko se bavim politikom, Kurir i ja se međusobno "pratimo" evo već 20. Nije jedini koji to radi, ima ih mnogo, ali kad te "prati" Kurir, onda nema opuštanja. Za mene je to u redu. Pravi i veliki mediji postoje zato da mi koji se bavimo javnim poslom ne bismo zaboravili ko nas je i zašto tu poslao. A nismo došli sami od sebe, nego su nas postavili građani.
Kad se pojavio Kurir, na Đurđevdan pre 20 godina, moja partija i ja bili smo u opoziciji. Nije nam bilo uopšte lako, ne zato što smo u opoziciji, nego zato što smo plaćali političku cenu za greške koje smo pravili u prošlosti. I to je bilo u redu, ali mnogi tada nisu mogli da zamisle da se bave politikom, a da nisu na vlasti. Na sreću, odavno više nisu u SPS, a mnogi nisu ni u politici.
Bilo mi je drago što se pojavljuju nove dnevne novine, a tada ih je bilo manje nego danas. Kurir je zvučao kao dobro ime za novine, mene je podsećalo na austrijski Kurir, ugledan list s tradicijom. Izlazak Kurira sam video kao novo mesto gde mogu da iznesem svoje stavove, da odgovaram na pitanja, da još više ljudi čuje šta mi iz opozicije imamo da kažemo. Oni koji su tih prvih dana radili u Kuriru mogu da mi budu svedoci da sam uvek izlazio u susret, govorio za Kurir i da smo imali fer i profesionalnu saradnju. Da ne bude zabune da je to bio odnos samo prema Kuriru.
Pošto sam i ja diplomirao novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i jedno vreme odmah posle studija radio kao novinar, imam ugrađen čip za poštovanje prema novinarima i medijima. Taj čip radi već 30 i više godina i radiće dok se budem bavio politikom.
Nije fraza, ja vidim kao jednu od svojih najvažnijih obaveza da budem dostupan i otvoren prema medijima i novinarima, sa uvažavanjem. Razlog je što imamo istog "poslodavca" - i novinari i mediji, kao i ja radimo za građane, to nije naša privatna prćija.
I Kurir i ja smo se menjali u proteklih 20 godina, da nismo, neko od nas dvoje danas ne bi bio na javnoj sceni - ili Kurir, ili ja. Ali ono što se nije menjalo jeste međusobno poštovanje. Imali smo i teške trenutke, bilo je tekstova, pa i naslovnih strana, koji su bili više od novinarske kritike, da budem umeren i da ne kvarim ovaj lepi jubilej Kurira. Znate kad se pojave priče za koje dobro znate da nisu do kraja fer i profesionalne, nego su možda atraktivne spekulacije koje će u tom trenutku da podignu tiraž. A što će meni da naprave probleme, to je moj problem.
Ali to je sastavni deo i vašeg i mog posla. I važno je da to uvek znamo, jer ćemo uvek da budemo upućeni jedni na druge, kao što smo i danas. I zato sam ja danas gost-komentator na stranicama jubilarnog Kurira, zadovoljan što ste me pozvali.
Kurir je bez sumnje obeležio jedno važno vreme u našoj novoj istoriji. To su bila burna i važna vremena i ona su tražila da mediji koji beleže tu stvarnost budu dorasli tim događajima. Kurir je sa svojih 20 godina pokazao da jeste dorastao i da je bio i ostao profesionalan, zanimljiv i dosledan sluga svojih čitalaca.
Ja sam imao privilegiju da od Kurira i njegovih novinara uvek budem dočekan i saslušan sa punim poštovanjem i profesionalnim odnosom. Uglavnom pričamo o politici, ali list kao što je Kurir ne može da zaobiđe ni naš privatni život, neke naše neformalne situacije, da i o nama piše kao o ljudima od krvi i mesa, i ja sam za to zahvalan. Ne sećam se da je Kurir bilo kad u tome prešao granicu pristojnog, što je danas redak kvalitet.
Drago mi je što se Kurir razvija, što ima veliki i posećen portal, odnedavno i televiziju, i sve to je dokaz da iza svega stoji dobra ekipa profesionalaca, ali i zajednička ideja da se vredno i pošteno bave svojim poslom.
Želim još mnogo uspešnih godina Kuriru, a njegovim čitaocima i gledaocima da mu ostanu verni. Ja sam jedan od njih.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
