Moj posao je najlepši na svetu jer to znam da radim, vodio sam iste ili slične projekte poput obilaznice oko Beograda u Beogradu i ponosni ste što ste dali makar mali doprinos da se izgrade putevi ili pruge koje će narodu služiti u ovom veku. Zato sam zahvalan predsedniku Vučiću i svojoj stranci na šansi koju su mi ukazali da radim ovaj posao, poručio je u intervjuu za Kurir ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.
Osvrćući se na činjenicu da je u sredu, 30 godina otkako su počeli radovi na izgradnji obilaznice oko Beograda, ona otvorena, ukazao je da je ideja o izgradnji potekla još od legendarnog gradonačelnika Beograda Branka Pešića početkom sedamdesetih godina prošlog veka.
- Kada su 4. decembra 1970. otvoreni Terazijski tunel, auto-put kroz Beograd, Gazela i Mostar, gradonačelnik Pešić nije stao, već je narednih godina u urbanističkim planovima Beograda planirao izgradnju metroa, preseljenje železničke stanice na Prokop i ukidanje železničke pruge kroz Beograd, obilaznicu oko Beograda i preseljenje autobuske stanice. Svi ti projekti danas se ostvaruju posle pola veka. A nije da neke druge vlasti, pre Vučićeve, to nisu želele da urade. Samo nije bilo znanja, političke volje i novca da se to uradi.
Koliko će obilaznica i na koje sve načine uticati na saobraćaj u prestonici?
- Otvaranje obilaznice oko Beograda do Bubanj potoka skratiće vreme putovanja auto-putem svima koji su do sada prolazili kroz Beograd. Jednostavno, od Batajnice do Bubanj potoka sada se obilaznicom stiže za 23 minuta, a ko ide auto-putem kroz grad, posebno u špicu, nekada putuje duže od jednog sata. Gazela je najopterećeniji most u Srbiji jer dnevno preko njega pređe između 200.000-250.000 ljudi, skoro 130.000 vozila, preko 7.000 lakih kamiona i preko 3.000 vozila javnog prevoza. Činjenica da sada imamo obilaznicu smanjiće gužve na Gazeli, što znači manje vozila, a samim tim i manje gužve i, naravno, manje zagađenja. Postojanje obilaznice dovešće više stranih vozila na naše puteve jer je činjenica da su bar sat morali da voze auto-putem kroz Beograd obeshrabrivala mnoge strance da izaberu Srbiju. I na kraju, obilaznicu će koristiti i mnogi Beograđanke i Beograđani jer neko ko sada dolazi iz podavalskih naselja i Rakovice ili Grocke, a želi da ide na Banovo brdo, ne mora više da vozi kroz grad.
Koliko god obilaznica značila za rasterećenje saobraćaja u prestonici, reklo bi se da to nije dovoljno. Na koje još načine se planira rasterećenje saobraćaja?
- Nastavljamo izgradnju obilaznice oko Beograda od Bubanj potoka do Pančeva. To je 31 kilometar drumske i skoro 29 kilometara železničke obilaznice. To će značiti da sav drumski i železnički saobraćaj koji dolazi iz Banata ili Rumunije više neće prelaziti preko Pančevačkog mosta, već će ići na novi drumsko-železički most kod Vinče na obilaznici. Kako sledeće godine počinjemo da gradimo auto-put Beograd-Zrenjanin, veoma je važno da se sav budući taj saobraćaj koji će dolaziti auto-putem usmeri na budući most kod Ade Huje, odakle će magistralnom tangentom biti sproveden na auto-put Beograd-Niš ili pored naselja Stepa Stepanović, proširenim ulicama Save Maškovića, Crnotravske, Borske, Pere Velimirovića, Bulevara patrijarha Pavla pa do Mosta na Adi i potom Bulevarom heroja s Košara na novu saobraćajnicu Beograd-Surčin, odnosno na auto-put Miloš Veliki. Vlada Republike Srbije u Beogradu gradi dve linije metroa, a planiramo proširenje kapaciteta BG voza, koji pripada republici, izgradnjom još dva koloseka kroz Beograd, novom železničkom trasom od Zemun polja do centra Surčina, aerodroma "Nikola Tesla", novog sajma do Obrenovca, kao i proširenje barske pruge od Resnika do Lazarevca, kao i pruge do Mladenovca za još jedan kolosek. Tada će veliki deo gradskog saobraćaja ubuduće biti prebačen na šine, što znači da taj vid saobraćaja ima veliki kapacitet, da je brži, tačan i ekološki prihvatljiviji jer ne zagađuje vazduh. Ako tome dodamo novi savski most umesto Starog tramvajskog i tunela od Karađorđeve do Bulevara despota Stefana, čije je projektovanje počelo pre četiri godine, kada smo u gradu doneli odluku da gradimo ovaj tunel. Svi ovi projekti osim Mosta kod Ade Huje i pristupnih saobraćajnica do auto-puta Beograd-Niš, za koje još ne znamo kada će se graditi i kako će se finansirati, plaćaju se potpuno iz budžeta Republike Srbije ili iz kredita za koje garant država, čak i eksproprijacija za metro.
Poslednjih dana aerodrom "Nikola Tesla" snašli su veliki problemi. Vi ste tim povodom u nekoliko navrata razgovarali s kompanijom "Vansi", koja upravlja aerodromom. Je li pronađeno rešenje za aktuelnu situaciju i do kada može da se očekuje vraćanje u redovno stanje?
- Probleme nema samo aerodrom "Nikola Tesla" već i mnogi drugi u Evropi. Ali ja sam član srpske vlade i mene interesuje da putnici na beogradskom aerodromu nemaju probleme. Poštujemo kompaniju "Vansi", koja je jedna od najvećih u svetu i koja je platila pola milijardi evra Srbiji za koncesiju uz obavezu da u narednih 25 godina plate 228 miliona i da ulože preko 730 miliona evra. Izgradili su novi terminal i pistu. Ali imaju obavezu da aerodromske službe rade besprekorno i da putnici koji su platili karte, kao i njihovu aerodromsku uslugu, dobiju to šta su platili. To se nije dešavalo, bilo je velikih kašnjenja, kako aviona "Er Srbije" tako i drugih kompanija jer nisu imali dovoljno ljudi da utovare i istovare prtljag?! To je potpuno nedopustivo i rekao sam im da će država da reaguje. Tražio sam da sprovedu mere, da zaposle više ljudi i da ih bolje plate, jer je to razlog što nemaju dovoljno radnika. Neke mere su sproveli, obećali su veće plate zaposlenima pa je situacija bolja, ali još nije dovoljno dobra. Zato ću nastaviti da tražim od njih da poštuju ugovor sa Srbijom. U međuvremenu, na aerodromu "Nikola Tesla" su prisutne inspekcije Direktorata za civilno vazduhoplovstvo i svaki dan proveravamo imaju li dovoljno radnika kako na prijemnim šalterima tako i na KD vratima i na sortirnici. Kažnjavamo svako kršenje ugovora. Zbog toga samo odlučili da Direktorat za civilno vazduhoplovstvo raspiše tender za nove operatere zemaljske operative na aerodromu "Nikola Tesla" jer na to imamo pravo prema koncesionom ugovoru s "Vansijem". "Vansi" jeste koncesionar, ali i druge kompanije koje dobiju dozvolu od Srbije imaju pravo da rade sortiranje kofera i zemaljske usluge. Svaka avio-kompanija sama bira svog zemaljskog operatera, tako da verujem da će konkurencija pomoći "Vansiju" da bude uspešniji i popravi greške. Znali su da se ove godine otvara novi terminal, kao i da će "Er Srbija" imati porast operacija za oko 40 odsto. Znali su za planove drugih avio-kompanija. Operacije "Viz era" na aerodromu porasle su za 109 odsto, "Flaj Dubaija" za 193 odsto, "Turkiš erlajnsa" za 80 odsto, a austrijske avio-kompanije za 42 odsto... Dakle, ništa se nepredviđeno nije dogodilo i morali su da budu spremniji za sezonu. Beogradski aerodrom je ove godine imao skoro 3,5 miliona putnika i imaće do kraja godine i sedam miliona, što je istorijski rekord.
Mogu se čuti kritike i na račun kompanije "Er Srbija", da nije dobro što iznajmljuje veliki broj aviona od drugih kompanija, i to zajedno s posadom. Kako to komentarišete i traži li se drugačije rešenje?
- "Er Srbija" je ponos naše zemlje i to je najbržerastuća regionalna avio-kompanija u ovom delu Evrope. Ove godine su otvorili 22 nove linije, prošle godine 15 linija, a do kraja godine imaće 3,5 miliona putnika u zemlji s manje od sedam miliona stanovnika. Podsetiću vas da je moćni "Jat" velike Jugoslavije sa 22 miliona stanovnika imao na vrhuncu slave oko pet miliona putnika. Da li će kompanija iznajmljivati avione i posade ili kupovati vlastite, to je stvar poslovne politike i nikom iz države ne pada na pamet da se u to meša. To što iznajmljuju avione od drugih znači da mi imamo posla koji drugi nemaju. "Er Srbija" je jedna od retkih evropskih kompanija koja nije dobila ni dinar subvencija prošle godine iz državnog budžeta.
Za sve to vreme aktuelni su protesti dela opozicije, koje su sada i radikalizovali, pa blokiraju saobraćajnice širom Srbije. Koliko to otežava svakodnevni život građana i međunarodni saobraćaj koji prolazi kroz Srbiju?
- Na auto-putevima tokom leta dnevno naplaćujemo od putarine oko 100 miliona dinara. Kada se najavi blokada auto-puta, naplata se prepolovi, to znači da je direktna šteta za budžet preko četiri miliona evra. Za te pare mogu da se izgrade dva vrtića. Šteta koju imaju prevoznici, koji moraju da zaobilaze puteve, koriste više goriva, opterećuju više lokalne puteve, stranci koji se boje da voze kroz Srbiju da ne bi stajali satima u nekim kolonama, teško može da se izračuna, a meri se desetinama miliona evra. Ali da ostavimo štetu po strani, ideja ovih koji su blokirali auto-put u petak, dan pre 1. jula, kada stotine hiljada ljudi kreće na odmor, govori o tome da oni nemaju politiku i da nude samo nasilje.
Predsednik Vučić je pozivao u više navrata opoziciju na razgovore, ali nema odgovora. Ponudio je i izbore, ali ni tu nema odgovora... Šta možemo da očekujemo? Da li su Srbiji potrebni vanredni parlamentarni izbori? I kada najranije?
- Društveni konflikti se u demokratskim zemljama kakva je i Srbija rešavaju na izborima. Zato je predsednik Vučić ponudio opoziciji vanredne izbore pa da narod kaže u koga ima poverenje. Problem je u tome što opozicija koja organizuje proteste beži od izbora kao đavo od krsta. Znaju da bi izgubili na njima, mnogi od njih koji su sada jedva ušli u parlament s cenzusom od tri odsto nikada više ne bi videli skupštinske klupe, a nemaju šta drugo građanima da ponude osim nasilja. Što se dijaloga tiče, imali smo prilike da čujemo više puta ponovljeni poziv predsednika Vučića da dođu na razgovor. Niko od njih nije došao jer oni razgovor i dijalog ne žele. Oni žele da dođu na vlast bez izbora i protiv volje naroda.
O situaciji na KiM Potrebna snažnija reakcija međunarodne zajednice
Situacija na KiM, mesec dana nakon što je kosovska policija zauzela opštine na severu, ne smiruje se, naprotiv. Vidite li izlaz iz te situacije?
- Jedini izlaz je da Aljbin Kurti odmah povuče svoje policajce i lažne gradonačelnike sa severa KiM, da formira ZSO prema Briselskom sporazumu i da prestane da sprovodi politiku terora prema srpskoj zajednici. Da bi se to dogodilo, biće potrebna snažnija reakcija međunarodne zajednice, a zamrzavanje fondova EU za tzv. državu Kosovo korak je u dobrom pravcu. Deo međunarodne zajednice još uvek misli da u Prištini nijedan albanski političar ne sme da uđe u sukob sa Zapadom. Kao da ne znaju da je Kurti bio učenik poznatog albanskog teroriste Adema Demaćija, koji je još krajem pedesetih godina prošlog veka zagovarao ubistva i terorizam kao način da ostvari svoj politički cilj - ujedinjenje Albanaca u etnički čistu državu.
O poplavama Šteta čak 2,5 milijardi dinara
Snašle su nas nedavno i poplave i tu je bilo mnogo problema u infrastrukturi. Koliko uspevate da se sve sanira?
- Šteta od poplava koja je naneta saobraćajnoj infrastrukturi koja je u nadležnosti Republike Srbije iznosi oko 2,5 milijardi dinara. Počeli smo da saniramo štetu i već gradimo mostove kod Mrčajevaca i Adrana, kao i brojne puteve koji su oštećeni. U ovu procenu ne ulaze lokalni i atarski putevi, kao ni manji mostovi koji su u nadležnosti lokalnih samouprava.
Ivana Žigić/
NE PROPUSTITE
