Zbog do sada najteže situacije po pitanju Kosova i Metohije i javnog upozorenja da je u toku etničko čišćenje tamošnjih Srba, Srbija namerava da kosovski problem hitno stavi na dnevni red Saveta bezbednosti UN. Ovakva najava predsednika Aleksandra Vučića znači da će Srbija prvi put zatražiti sednicu SB UN i tako pokušati da označi ovu krizu kao ozbiljan evropski i svetski problem.
Iako međusobne konfrontacije i duboka politička podeljenost članica Saveta Bezbednosti unapred ograničavaju efekte, inicijativa Srbije je dobra politička odluka koja će, s obzirom na visok nivo ovog organa UN, kosovskom problemu dati drugačiju težinu, ocenjuju sagovornici Kurira.
Blokade
Bivši ambasador Milovan Božinović kaže za Kurir da Srbija treba da KiM stavi na SB, jer će na taj način dobiti priliku da na visokom političkom nivou iznese sve probleme s kojima se Srbija i Srbi na KiM suočavaju.
- To je politički opravdana odluka, ali treba biti realan i videti kakvi su dometi toga. SB je u ozbiljnoj krizi zbog evidentnih međusobnih sukoba članica, te je sada organ u kojem se svaka tema završi blokadom. Bojim se da ćemo morati da tražimo izlaz u nekim drugim međunarodnim forumima dok je ovakva situacija u svetu. Da bi se nešto završilo rezolucijom, neophodno je da prođe bez veta, a to trenutno nije realno. Nije realno ni da SB promeni mandat ili ulogu Kfora, jer to nije u interesu NATO. Prilike u svetu su takve da sednica SB o Kosovu ne obećava, ali svakao da je dobra stvar što će se naši problemi adresirati na jednom tako visokom nivou, ukazati da je kosovska kriza ozbiljan evropski i svetski problem, što sve daje na težini. Uvek je moguće da neko iznenadi i iznese neočekivano mišljenje - objašnjava naš sagovornik.
Bez odugovlačenja
Kada je reč o proceduri, inicijativa za sednicu SB može da potekne i od zemlje koja nije članica tog tela UN, ali zahtev u njeno ime treba da podnese neka od članica SB. Izuzetak je kada je na neku državu izvršena oružana agresija.
Nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković objašnjava da se zahtev upućuje predsedniku SB za taj mesec koji je dužan da sednicu zakaže. Zemlja koja je ovog meseca predsednik SB je Velika Britanija, a u avgustu je nasleđuje Amerika.
- Predsednik SB ne sme da odugovlači sa sazivanjem sednice, već je dužan da je, posle konsultacija sa članicama, odmah zakaže - napominje Branković za Kosovo onlajn.
Kako objašnjava, onaj ko traži sednicu predlaže i tačku dnevnog reda, a da li će ona biti usvojena raspravlja se na samoj sednici i o tome se glasa. Dovoljno je devet pozitivnih glasova od 15 članica SB, a pravo veta ne postoji.
Bivši ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović smatra da je sam zahtev za hitnom sednicom u svakom slučaju politički značajan potez, čak i da iz njega ne proizađe konkretna međunarodna akcija, jer Srbija kasnije može da se poziva na to da je pokretala određena pitanja pred SB UN.
Lična karta SB UN
Savet bezbednosti ima 15 članica, od kojih su pet stalne - SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina i Rusija. Među deset nestalnih članica trenutno su Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Deset je priznalo Kosovo (SAD, Velika Britanija, Francuska, Albanija, Gabon, Japan, Malta, Švajcarska, UAE i Gana), dok ne priznaje ga pet država članica SB - Rusija, Kina, Brazil, Ekvador i Mozambik.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
