Opozicija i njeni mediji zatrpavaju javnost kritikama na najavljenu manifestaciju Ekspo 2027.
Političari, takozvani eksperti, analitičari, novinari… nema ko nije bacio svoj kamen na ovaj projekt Vlade Srbije. O tome ćemo u nastavku ovog teksta. Ali, pre toga, imajte na umu vrlo važnu stvar: zasad se zna da se Srbija u konkurenciji SAD, Španije, Argentine i Tajlanda izborila za pravo da za četiri godine organizuje ovu svetsku manifestaciju, da će ovaj investicioni ciklus u Srbiji biti težak oko 12 milijardi evra i da će taj novac biti utrošen na izgradnju infrastrukture: pruge, muzeji, škole, nacionalni stadion i pripadajući mu objekti, stanovi...
Šta će pojedinačno koliko koštati, u ovoj fazi projekta još nije sasvim utvrđeno. Ne može se, dakle, ozbiljno ni kritikovati - tvrditi da nam nešto ne treba jer je skupo, mada ne znamo koliko je to. Ipak, Danas je izdvojio duplericu u vikend izdanju baš za takve kritike. Kao što je i moralo biti kod uopštenih zamerki, dosadne su i ništa ne kažu. Ali zanimljiviji je i rečitiji detalj iz profesionalne biografije kritičara. On je član SDS, bio je prvi na listi na izborima 2022 i nije prešao cenzus.
Pitanje je: Da li biste investirali svoje pare onako kako vam savetuje ovaj ekonomista, ako znate da on sam svoje znanje, vreme i svoje nade u boljitak ulaže u Borisa Tadića? Toliko o njegovoj sposobnosti procenjivanja i planiranja... Zašto se onda opozicija blamira i otkriva svoju neozbiljnost kritikujući na neviđeno? Zato što je u Srbiji to uobičajeni način njenog delovanja.
Tako je jedna od najčešćih zamerki Miloševiću bila da je Srbiju pretvorio u policijsku državu, da zapošljava policajce preko potrebnog broja, da pravi privatnu vojsku koja će ga braniti od nezadovoljnih građana... Da bi posle Petog oktobra novi ministar policije Dušan Mihajlović saopštio da Srbija nema dovoljno policajaca, da je to zato što je Milošević zapustio državu, i raspisao konkurs za prijem novih! (O ovome dosta zna i Srđan Milivojević, sada jedan od „tehničkih organizatora“ protesta, a onda istaknuti pripadnik Otpora, opozicione pesnice posebno obučavane u Budimpešti za subverzije protiv Miloševićevog režima.)
Princip je i danas ostao isti! Pomenuti Tadićev ekspert tako kaže da nam kovid bolnica u Batajnici nije bila potrebna, a Nova u autorskom tekstu svog novinara nabraja zašto nam ne treba Ekspo 2027, pa, između ostalog, kaže da nemamo bolnice! I svi oni, pre ili kasnije, dođu do izgradnje nacionalnog stadiona, bez kojeg, kaže sarkastično jedna Šolakova vedeta „ne možemo da živimo“. Kad se mora, za život su dovoljni hleb i pašteta. To nam predlaže? Zašto, uostalom, ne bismo sazidali stadion?
Nikada očiglednije nije bilo nego baš ovog leta da je fudbal biznis u kojem se okreću milijarde! Transferi fudbalera dostižu sume kojih se ne bi postidela ni automobilska industrija, stadioni su industrijski objekti. I kao takvi, mogu da budu i uspešni i neuspešni, ali to važi i za pogone u svim drugim delatnostima.
A ako je došlo do hleba i paštete, zašto otpisujemo samo stadion? Zašto gradovi imaju fontane, parkove, popločane trgove, kad to ne donosi novac? Šta se to pravi u muzejima? Zbog čega država plaća radni staž balerinama, slikarima i pesnicima? Ili u državi treba da postoje samo opozicioni političari, njihovi stručnjaci i analitičari i nezavisni od logike novinari?
Kurir.rs
