VELIKA PETORKA DONOSI DRUGI DEO JOVANJDANSKOG ULTIMATUMA! Dolazak uticajnih diplomata u Beograd do kraja oktobra

Politički vreo oktobar dobiće dodatno na usijanju jer u Beograd na razgovore s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem dolazi velika petorka - izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, izaslanici predsednika SAD, Francuske i Nemačke i emisar premijerke Italije. Očekuje se da do kraja meseca politički specijalci najuticajnijih država zaduženi za Zapadni Balkan i kosovsko pitanje isporuče novu tranšu pritisaka na Srbiju. Ovo će biti drugi ovogodišnji nastup Kvinte u ovom formatu, a Priština je period od 20. januara, kad je velika petorka prvi put došla u Beograd sa ultimatumom, iskoristila da konsoliduje nasilno osvajanje i etničko čišćenje na severu KiM, uz prećutnu saglasnost ili čak otvoreno ohrabrivanje Kvinte, upozoravaju sagovornici Kurira.

Priština nagrađena

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić za Kurir kaže da će takozvana petorka u Beograd najverovatnije doneti "jovanjdanski ultimatum 2".

- To će biti nova verzija paketa ucena Srbiji da prihvati primenu pogubnog francusko-nemačkog plana i pratećih ohridskih aneksa. Ultimatum od 20. januara o mogućim merama protiv Srbije ukoliko ne prihvati primenu ovog sporazuma, kojim se Srbija odriče Kosova i Metohije, sada će, u kontekstu nedavnih događaja, biti pojačan. Kurti je iskoristio period od prvog ovogodišnjeg zapadnog ultimatuma Srbiji da konsoliduje nasilno osvajanje i etničko čišćenje na severu KiM, uz prećutnu saglasnost, a katkad i otvoreno ohrabrivanje članica Kvinte. To je moglo da promakne samo onima koji su naivno verovali da Zapad želi da ozbiljnije pritisne Kurtija, uprkos tome što je od samog starta on nagrađivan viznom liberalizacijom, Savetom Evrope i zelenim svetlom za svoje nasilje nad Srbima širom KiM, a naročito na severu. Učešće u razgovorima s Kurtijem, pod okriljem pristrasnih posrednika, u uslovima antisrpskog terora na terenu i jednostranog ultimatuma, u ovom trenutku potpuno je besmisleno i kontraproduktivno - ocenjuje naš sagovornik.

Sankcije Rusiji

Slična očekivanja ima i analitičar Ivan Miletić, koji za Kurir napominje da je Srbija iz lagodne pozicije prešla u defanzivu, i to ne svojom krivicom.

- Pregovori stoje i oni dolaze da pomere stvari s mrtve tačke i da se eventualno definišu neki novi termini i rešenja. Već definisani termini su odavno probijeni i nikakva rešenja nisu sprovedena, prvenstveno zbog Aljbina Kurtija i njegovog odbijanja svega. Naši ekstremisti koji su samoinicijativno uradili to u Banjskoj doveli su Srbiju u poziciju da se brani, a bili smo u vrlo lagodnoj poziciji, čak smo na svoju stranu pridobili i predstavnike SAD. Ovo je najbolji primer zašto su štetne takve samoinicijativne akcije nekih pojedinaca koji misle da su pametniji od države. Pokazuje se da su kontraproduktivne za našu stranu, prvenstveno za Srbe na KiM, jer njih dovode u situaciju da Kurti i dalje može da sprovodi svoje represivne aktivnosti - smatra Miletić.

Govoreći o sankcijama protiv Rusije, naš sagovornik kaže da je to od početka na stolu.

- Kako vreme prolazi, vidi se da Srbija ima sve manje i manje ekonomskih odnosa s Rusijom zbog opštih kretanja, uključujući i nedavnu izjavu, pre svih dešavanja u Banjskoj, da će se Srbija priključiti evropskom sistemu za nabavku gasa. A to je dobro, jer imamo sve manje zavisnosti od Rusije i ostaje samo deklarativna politička potreba da se uvedu sankcije. Dakle, više ne postoji nikakav ekonomski razlog da opravdava to što mi ne uvodimo sankcije, a dovodimo sebe u vrlo neprijatnu situaciju vezano za rešavanje pitanja Kosova zato što se ta tema, koja u suštini nema veze s kosovskim pitanjem, uvodi u pregovore. Naravno, ova petorka, ali i cela EU i Zapad očekuju da se mi deklarativno politički opredelimo i pokažemo da smo svoju spoljnu politiku usaglasili sa spoljnom politikom EU. Treba biti realan i reći da naši pristupni pregovori stoje upravo zbog toga - naglašava Miletić.

Januarski paket ucena

Ujedinjeno protiv Srbije

Velika petorka je poslednji put u istom formatu bila u Srbiji 20. januara i taj sastanak se ocenjivao kao suočavanje naše zemlje sa ultimatumom koji su u Beograd donele uticajne diplomate: ili prihvatanje nemačko-francuskog plana, o kojem je kasnije u Ohridu postignut dogovor, ali nije stavljen i potpis, ili različite vrste kazni, poput vraćanja viznog režima i povlačenja investitora. Sam predsednik Vučić je rekao da je taj 20. januar bio jedan od najtežih dana za Srbiju.

- Dobili smo njihovo ujedinjenje, bez obzira na to što su sve suprotno govorili samo nekoliko dana ranije o temi na koju niko ne bi trebalo da ide protiv nekoga. Nažalost, oni su izabrali da i ovog puta idu protiv Srbije - napisao je tada predsednik Srbije na Instragramu.

Kristofer Hil

Neophodan politički dogovor za Kosovo

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je juče da smatra da moramo da znamo šta se tačno dogodilo na KiM kako se nešto slično više ne bi ponovilo.

- Bez političkog dogovora i političkih perspektiva ne možemo da krenemo napred i da rešimo ovakve probleme... Neophodan je politički dogovor za Kosovo - naglasio je Hil novinarima na regionalnoj konferencija o inovacijama i inovacionom preduzetništu "SPLET Tec konferencija".

Kako je rekao, jedan od elemenata političkog rešenja za KiM treba da bude regionalna perspektiva, odnosno regionalni pristup rešavanju problema i da ljudi uspostave poverenje i rade na problemima zajedno. Ambasador je objasnio da politički dogovor za Kosovo treba da se sastoji iz nekih elemenata, a to su Zajednica srpskih opština i jedna šira slika i perspektiva za Kosovo.

Kurir.rs