Nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović ocenio je da će bivši predsednik Finske i specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosova Marti Ahtisari, koji je preminuo danas u 86. godini, ući u istoriju kao eksponent unipolarnog svetskog poretka hegemonizma, nametanja i dominacije, kao i da je u slučaju KiM, "dobro odradio zadatak razbijanja Srbije koji su mu poverile zapadne sile".

Jovanović navodi da je tokom svoje diplomatske karijere imao prilike da se u više navrata sreće sa Ahtisarijem.

- Martija Ahtisarija pamtim još iz 80-ih godina prošlog veka kada je on bio sekretar u UN i u tom svojstvu je bio lični izaslanik generalnog sekretara UN za proces nezavisnosti Namibije, prvi čovek svetske organizacije u okončanju dekolonizacije u Africi. Tada sam bio predstavnik Grupe 17 nesvrstanih zemalja koja je nadgledala proces nezavisnosti i imali smo dnevne kontakte u to vreme. Mnogo kasnije, 1999. godine, sreli smo se 2. juna u Beogradu kada je on doneo takozvani predlog za okončanje agresije NATO na SRJ - kaže Jovanović povodom vesti o smrti Martija Ahtisarija.

Dodaje da je Ahtisari bio vrlo sposoban diplomata, visokog međunarodnog formata.

- Bio je poznati evropski političar, jer je bio predsednik Finske, a Finska je u to vreme bila predsedavajuća Evropske unije. U celini mislim da je bio i kao diplomata i kao političar izdanak unipolarnog svetskog poretka i da je u krajnjoj liniji bio zastupnik interesa Zapada, odnosno pre svega, geopolitike SAD. Na tim dužnostima podsekretara UN i na drugim funkcijama kao posrednik on je nepogrešivo zastupao globalne interese SAD imao je i njihovu podršku i mislim da je sa stanovišta interesa Amerike opravdao poverenje koje je dobio. Ahtisari je bio promenljive ćudi. U Namibiji kada sam bio predsedavajući Grupe nesvrstanih zemalja, on je bio veoma koopretivan u to vreme i sećam se dobrih i konstruktivnih razgovora sa njim - priseća se Jovanović.

Godinama kasnije, priča Jovanović, kada su se stvari izmenile i kada je "Jugoslavija postala žrtva unipolarnog svetskog poretka koji je u to vreme bio na vrhuncu moći, Marti Ahtisari bio drugi čovek".

- Bio je rezak, neprijatan i arogantan. Kada je tog 2. juna doneo taj plan za okončanje agresije NATO i predao ga Miloševiću u Belom dvoru, raspravljali smo i stavljali primedbe. Postavio sam pitanje zašto je u tom planu pozivanje na Glavu sedam povelje UN koja je predviđena za nametanje mira silom, a ne na Glavu šest kako je dogovoreno u prethodnim razgovorima sa Viktorom Černomirdinom, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika za kosovsku krizu. Ahtisari me je pogledao i odgovorio: 'To je tako, jer smo se tako dogovorili moj brat Černomirdin i ja". Kasnije je u svojoj knjizi o tom događaju vrlo neprijatno napisao kako je ministru spoljnih poslova SRJ sasuo u lice neprijatnu konstataciju. Ući će u istoriju hegemonizma, nametanja i dominacije kao eksponent unipolarnog svetskog poretka kada je on bio na vrhuncu svoje moći - kaže Jovanović.

Dodaje da je u knjizi koju je objavio o svojoj misiji 2. i 3. juna 1999. godine u Beogradu, Ahtisari napisao da Zapad ne sme da dozvoli otcepljenje Kosova, jer bi to automatski uticalo na ujedinjenje Srbije i Republike Srpske.

- Pisao je da bi, prema njegovom mišljenju, Srbija trebalo da traži kompenzaciju za oduzimanje KiM, pa da se zato mora tražiti neko rešenje koje će zadovoljiti i Srbiju. Posle, kada je predstavio svoj plan za KiM, on je na to zaboravio i nedvosmisleno 'gurao priču' u pravcu separatizma i ilegalnog otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije. On je imao destruktivnu ulogu i sprovodio je američku i politiku zapadnoevropskih zemalja razbijanja srpskog nacionalnog bića, fragmentacije srpskog naroda i teritorija i on je to kao 'zanatlija' za svoje nalogodavce dobro radio - rekao je Jovanović.

Kurir.rs/Kosovo Online