G17 MIKI: Ko je pravi Aleksić, bivši Dinkićev pulen - onaj što se s Jeremićem kleo u Kosovo ili ovaj Đilasov "evropejac"

Karijerni razvoj Miroslava Mikija Aleksića direktno je diktirao i njegove stavove, što sasvim dovoljno govori i o političaru i o njegovoj iskrenosti. Umesto da bude obrnuto i da čvrsto drži do svojih uverenja, pa da pozicije s kojih nastupa bira u odnosu na njih, Aleksić se šetkao po strankama i pokretima, izbegavajući takozvane velike teme, poput Kosova i Evropske unije, koje zapravo prave razliku u biračkom telu. Aleksićev njuh da ide za onima kod kojih je novac zeleniji, a ne program bolji, potvrđuje se i u političkom paketu spakovanom samo za predstojeće izbore. Dragan Đilas je alfa i omega svega što se skupilo pod zastavu takozvane proevropske opozicije i Aleksić je u tome namirisao svoj interes, kao i više puta dosad.

Sasvim svestan svojih političkih šaranja, Aleksić je, kao aktuelna uzdanica Dragana Đilasa na predstojećim izborima, ponovo morao da našteluje svoja uverenja, vređajući tako inteligenciju svakoga ko iole prati stranački život u Srbiji. Aleksić je u političkoj javnosti ostao upamćen kao kadar Mlađana Dinkića i jedan od osnivača G17 plus. Posle lokalnih izbora u Trsteniku 2012, na kojima su Ujedinjeni regioni Srbije, tadašnji Dinkićev projekat iznikao iz G17, osvojili najviše mandata, napravili su koaliciju sa SNS, SPS, Novom Srbijom i PUPS, pa je Aleksić izabran za predsednika opštine Trstenik.

Do pre samo nekoliko meseci bivši Dinkićev pulen iz Trstenika virio je iz šinjela Vuka Jeremića, ušuškan u nacionalističku politiku njegove desno orijentisane Narodne stranke. Njemu je, za razliku od sadašnjih nastupa, Kosovo tada često bilo na usnama. Tako je dojučerašnji potpredsednik NS u februaru zagovarao stav svoje tadašnje stranke da se mora ići na referendum i odbiti francusko-nemački sporazum, "jer se prihvatanjem ne dobija ništa, a gubi se teritorija, pošto taj dokument predviđa članstvo Prištine u UN". Aleksić je u svojstvu tadašnjeg šefa poslaničke grupe NS predložio parlamentu usvajanje rezolucije u kojoj se navodi da Srbija nikada neće priznati samoproglašenu državu Kosovo i da se protivi članstvu Prištine u UN.

Pod tepih

Sadašnji Aleksićev šef nije hteo ni da komentariše takav predlog. Đilas je čak poručio da pomenuti predlog mora da se implementira, ali da je u tom sporazumu dobro da nema priznanja i da se to od Srbije ne može tražiti kao uslov za ulazak u EU.

- Što se tiče tog plana, mi smo rekli pre mesec dana, taj plan je prihvaćen, ne mora da se potpiše, on je sastavni deo poglavlja 35, on je uslov za Srbiju. I nema šta više o tome da se razgovara. On mora da se implementira, njegov sastavni deo je i ZSO - izjavio je Đilas u februaru ove godine.

Zbog stidljivo izricanih, a često i kolebljivih stavova o krupnim političkim pitanjima, ne treba da čudi i razvoj događaja na opozicionoj sceni. Jer za bivšeg Dinkićevog i sadašnjeg Đilasovog pulena ništa od ovoga nije bilo važno. Ubrzo je Aleksić kosovsku temu stavio pod tepih i krenuo s novim šefom u zajednički poduhvat pravljenja takozvane proevropske opozicione kolone. Ideologija i politika su stavljene po strani i na njihovo mesto postavljen je samo cilj - skinuti Vučića s vlasti. Ko se u taj cilj uklapa, dobrodošao je, ma šta mislio o krucijalnim državnim i nacionalnim interesima.

Tako se desilo i sa Aleksićem. Čim je bilo jasno da je daleko odmakao dogovor o preletu kod Đilasa, Aleksić je baš temu Kosova iskoristio za cepanje NS. Narodni pokret, koji je osnovao, brzo se priljubio uz Đilasovu Stranku slobode i pravde, koja kroji sudbinu svakog opozicionara, pa tako i Aleksićevu. On će, sada je i ozvaničeno, predvoditi Đilasovu kolonu na izborima. O svemu će pričati samo da ga ne pitaju za rane radove, Kosovo i EU.

Bez reči

Aleksić nije odgovarao na naše pitanja u vezi sa stavovima koje je zastupao i koje danas zastupa o KiM.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da ovu opozicionu grupaciju ne obavezuje nijedan segment nacionalnih interesa.

- Opozicija okupljena oko Dragana Đilasa ima samo jednu politiku - po svaku cenu doći na vlast. Nikakva ideologija, nijedan segment nacionalnog interesa, niti bilo kakav politički stav njih ne obavezuje i ne zanima. Motiv im je mržnja prema predsedniku Vučiću lično, a cilj im je republički budžet, kako bi nastavili tamo gde su stali 2012. godine - ocenjuje Rajić.

Kurir.rs