Ranije su na licu mesta u domovima zdravlja ili bolnicama, pacijenti mogli da podnesu prigovor. Od 2019-e to više nije moguće, a mišljenja građana o tome da li je Zaštitnik pacijenata neophodan, su podeljena.
Komentari građana
"Obavezno! Zato što vi kada odete negde na operaciju bilo gde niko vam ne garantuje da hirurg nije pogrešio nešto. Tako se makar na zapadu radi, postoje osiguravajuće kuće i oni onda posmatraju šta radi kolega njegov."
"Pa ne vidim svrhu. Dovoljno je Ministarstvo zdravlja, RFZO i ostale ove oficijalne strukture su dovoljne po meni."
"Da li ste ulagali nekada žalbu?" "Nisam. Ne znam ni kome."
"Ja se bojim da idem kod lekara u zadnje vreme, jer nemam poverenja. Apsolutno."
Adresa na koju sada pacijenti moraju da zakucaju je Savetnik za zaštitu prava pacijenata. Savetnici po pismenom prigovoru odlaze i uručuju prigovor, a zatim traže izjašnjenje na navode iz prigovora. Savetnik ima ovlašćenja da traži dodatne informacije, mišljenja, ali i da izvrši uvid u medicinsku dokumentaciju iz prigovora.
- Ukoliko su bilo koja od 19 prava koje svaki pacijent nosi sa sobom ugrožena, oni mogu da se obrate savetniku za zaštitu prava pacijenata, a onda na osnovu zahteva prigovora žalbe, prosto taj zaštitnik postupa. Ukoliko se neko obrati nama kao savezu udruženja, mi pružamo pravnu pomoć i podršku - rekla je Đurica Stankov, iz Saveza udruženja pacijenata.
Pacijenti se na problem žale mejlom, ili žalbu šalju poštom. Iz toga je jasno da oni najuporniji koji ne odustanu od komplikovane procedure već na prvom koraku, odgovor na žalbu će verovatno čekati nedeljama ili čak mesecima.
- Situacija nije baš najsrećnija. Od osnivanja te ustanove nije bila baš najsrećnija, a sad je još gora nego što je bila. Ono za šta se mi zalažemo jeste da se napravi institucija zaštitnika pacijenata, ali da bude slična kao što je institucija zaštitnika građana. Da onda ti ljudi budu nezavisni u tom radu i da primaju te žalbe pacijenata - rekao je Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Dugo čekanje na specijalističke preglede je ono na šta se pacijenti najčešće žale, a odmah zatim i loš odnos lekara prema pacijentu.
- Prosto često ne mogu da dobiju potvrdu ukoliko ne dobiju zdravstvenu zaštitu kako bi sa tom potvrdom otišli kod privatnika, a onda to naplatili. Često se i zbog nepoverenja u zdravstvene institucije i zaštitu odlučuju i da ne prijave probleme sa kojima se suočavaju - rekao je Stankov.
A postoji i krajnje rešenje. Pacijenti mogu da se obrate i građanskim, krivičnim i sudovima časti lekarskih komora. U poslednjih deset godina podneto je više od 200 krivičnih prijava protiv lekara zbog nesavesnog lečenja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
