U svakom periodu istorije, u svakoj državi, vazda je bilo spremnih da za pare rade u interesu strane sile. Ni Srbi, naravno, nisu izuzetak…
Ali nisu svi takvi pojedinci interesima Srbije nanosili podjednaku štetu. Privredna tajna ovde, tendenciozni komentar u novinama onde, tamo tzv. nevladina organizacija, onamo izveštaj ambasadi… Sve su to, da kažemo, obične, tekuće stvari, s kojima država unapred kalkuliše, kao što je rastur, kalo, na kvantaškoj pijaci. Retko se, uostalom, ljudi koji rade u tuđem interesu nađu na položaju sa kojeg mogu da nanesu nepopravljivu štetu svojoj državi kao što je to bio slučaj s načelnikom Generalštaba Vojske Srbije, generalom Zdravkom Ponošem.
TOPIO TENKOVE, OTPUŠTAO OFICIRE
Pod njegovom komandom izrezano je i pretopljeno 50 tenkova, transportera i artiljerijskog oruđa i iz vojske otpušteno 24.000 oficira i stručnjaka.
- Borbena sposobnost srpske vojske tada je smanjena na 60 odsto, sa 400 bataljona sveli su je na 100. Oni su pravili vojsku za NATO misije, a ne za odbranu države – ocenio je Ponoševo delovanje general Milorad Stupar, magistar političkih nauka, prvi komandant 72. brigade za specijalne operacije i načelnik Uprave pešadije Vojske Jugoslavije i Vojske Srbije i Crne Gore.
Zašto bi načelnik Generalštaba sakatio vojsku kojom komanduje, zašto bi sekao granu na kojoj sedi?
Zato što je sedeo na drugoj grani!
U aferi "Vikiliks" isplivale su, između ostalih, i depeše u kojima američki ambasador u Beogradu Majkl Polt, u ime administracije koju predstavlja, od srpskih vlasti traži postavljanje Ponoša za načelnika Generalštaba jer je posvećen NATO i američkim interesima.
Zahtev je uslišen, iako su time prenebregnuta osnovna načela imenovanja na ovu funkciju u srpskoj vojsci. Srbi su u njegovo vreme ratovali, a Zdravko Ponoš, uprkos tome, nije stekao nikakvo ratno iskustvo. Načelnik Generalštaba srpske vojske, naime, pobegao je od rata. Pazite ovo: Zdravko Ponoš rođen je 1962. u Golubiću kod Knina, što znači da je imao trideset godina i bio mlad školovan oficir u naponu snage kad je njegovo rodno mesto bilo u ratu, i šta je uradio? Izabrao je da sedi u kancelariji u Beogradu, ostavivši drugima da brane njegov kućni prag!
Svoj kukavičluk je docnije maskirao pokazivanjem ordena koji je, navodno, dobio za učešće u ratu 1999. godine, prećutkujući pri tome da ni metak nije ispalio.
- Zdravko Ponoš nije dobio orden od Slobodana Miloševića, već jedinica čiji je referent on bio. Budući načelnik Generalštaba 1999. godine bavio se prodajom elektromaterijala na buvljaku – rekao je general Milorad Stupar.
Meteorski uspon ovog vojnika koji nije omirisao barut počeo je kad mu je Boris Tadić kao ministar odbrane naložio da formira "odeljenje za saradnju s NATO". Tad ga je krenulo… A cenu njegovog uspona platila je srpska vojska, u tenkovima, topovima i otpuštenom ljudstvu.
DVA STANA I ČETIRI GARAŽE
Krenulo ga je i privatno: on i supruga imaju dva velika stana na Vračaru, u najskupljem delu Beograda, plaćena sumom koju prosečan građanin Srbije ne može da zaradi tokom čitavog radnog veka, a imaju i četiri garaže! Stručnjaci kažu da toliko garaža upućuje na zaključak da su Ponoševi bili investitori zgrade, što je najbolji način da se opere keš! A odakle keš, nije teško naslutiti…
Jedino u politici Zdravku Ponošu ne ide sjajno. Razlog je prost: uspeh političara meri se poverenjem koje je stekao kod građana, a koje oni iskazuju na izborima. Ponoš se o taj kamen uvek sapliće…
I kad ga je deo opozicije kandidovao za predsednika Srbije i kad je, uz svađu, otišao od Vuka Jeremića i formirao svoj stranku…
Od početka svog političkog delovanja nije skrivao netrpeljivost prema Draganu Đilasu, a ni ovaj prema njemu. U jednoj svađi 2019. razmenili su uvrede: Ponoš je vikao da je Đilas neobrazovan i da nije nikakav lider Saveza za Srbiju, a ovaj je uzvraćao da je general neradnik i da neće on odlučivati o opoziciji. Proletos, Zdravko Ponoš je optužio Đilasa da je opoziciju izdao Vučiću, a ovog oktobra je savio šipke i stavio se pod Đilasovu komandu! Generalski!
Objektivno gledano, nije ni mogao drugačije: Zdravko Ponoš nema svoju politiku, i nema svoje pristalice, jedino što mu ostaje je da se šlepuje uz druge, da bude parazit u politici.
Uzmimo za primer samo Ponošev stav prema Kosovu. Kao lider "stranke centra", on se navodno zalaže za očuvanje Kosova. Ali sve je to bacanje prašine u oči narodu: Ponoš je vatreni zagovornik ulaska Srbije u NATO, a to znači odricanje od KiM!
Njegov oficijelni savetnik, reditelj Srđan Dragojević, uostalom, to i ne krije. "Država Srbija treba da pokloni Kosovo i Metohiju Albancima, i da svakom građaninu Kosova još i da po 100 evra!", poručio je.
Kosovo, očigledno je, za Zdravka Ponoša ima samo kratkoročnu upotrebnu vrednost. Posle prolivanja krvi u Banjskoj, pisao je da "Vučića sada treba čerečiti zbog Kosova". Kao, zgodno je za ubiranje političkih poena i rušenje rejtinga predsednika Srbije!
U šezdesetoj godini ovaj general tuđih vojski postao je krvožedan. On bi sekao na čereke, komadao, sekao… Računa da će ga to učiniti popularnim kod naroda i doneti mu glasove,
Neko je jednom napisao da je Zdravko Ponoš jedini general koji nije postao pametniji ni posle bitke.
Potpisujemo to.
Kurir
Bonus video:
