Izborni proces ušao je u sam finiš pošto su zakazane konstitutivne sednice i Skupštine Srbije i Skupštine grada Beograda. Novi saziv parlamenta, 14. po redu, zvanično će početi 6. februara i na dnevnom redu je potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika parlamenta i potpredsednika, kao i imenovanje generalnog sekretara skupštine, izbor članova skupštinskih radnih tela i izbor članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.
Rokovi
Konstitutivna sednica beogradske skupštine zakazana je za 19. februar, što je prilično ranije od krajnjeg roka, pa je izvesno da je ovo naznaka da je vladajuća koalicija okupila većinu, ocenjuju analitičari.
Ova procena zasniva se i na činjenici da je za konstituisanje gradskog parlamenta neophodno da bude izabran predsednik Skupštine Beograda i postavljen sekretar Skupštine, za razliku od republičkog parlamenta, koji se smatra konstituisanim kad je potvrđeno dve trećine mandata poslanika. Ipak, iz vladajuće koalicije još nema potvrde da su uspeli da okupe većinu od najmanje 56 odbornika, za šta im po izbornim rezultatima nedostaju dva odbornička glasa.
Predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić juče je rekao da će se na konstitutivnoj sednici Skupštine grada Beograda videti da li ima većine. Kako je najavio, ukoliko ne bude bilo većine, novi izbori će biti sredinom godine.
foto: Zorana Jevtić
- Videćemo u Beogradu kad bude bila konstitutivna sednica Skupštine grada da li ima ili nema većine. Ako je nema, ići ćemo na izbore kad budemo išli i u ovim opštinama koje dospevaju za jun, jul, pa ćemo onda da pridružimo i Beograd. Svakako tada idu i sve beogradske opštine - podsetio je Glišić za Pink.
Što pre vlada
Programski direktor Cesida Bojan Klačar ocenjuje za Kurir da je zakazivanje prve sednice beogradske skupštine za 19. februar, znatno pre krajnjeg roka, naznaka da postoji većina.
- Oni su mogli da razvlače proces dva meseca, ali su značajno poranili sa zakazivanjem. To više ide u prilog tezi da postoje određene naznake iz razgovora SNS sa partnerima da može da se dođe do većine, budući da je za konstituisanje gradske skupštine neophodno da se izaberu predsednik Skupštine grada i sekretar. To je velika razlika u odnosu na republički parlament, gde je potrebno samo da postoji verifikacija dve trećine poslaničkih mandata. Dakle, da bi se konstituisala skupština grada, neophodno je imati većinu za predsednika skupštine. Imajući u vidu pukotine koje postoje između Branimira Nestorovića i Aleksandra Jerkovića, čini mi se da postoje određene naznake da neka većina postoji i da je to jedan od razloga zašto se zakazalo za 19. februar - objašnjava Klačar.
foto: Kurir
On napominje da je s druge strane moguće i da SNS ovim datumom želi da istera stvari na čistac, da budu sigurni da li većina postoji ili ne, kako bi dali dovoljno vremena da se eventualno ide na nove izbore i da se oni uklope u termine koji su predviđeni za redovne lokalne izbore.
Kad je reč o republičkom parlamentu, Klačar podseća da je konstitutivna sednica zakazana nekoliko dana pre krajnjeg roka i navodi dva razloga za to.
- Prvo, u vezi s konstituisanjem Skupštine i buduće većine nema nikakvih dilema. Većina već postoji i samo je pitanje kako će SNS da posloži sve elemente s koalicionim partnerima. Drugo, očigledno se želi što pre ući u proces formiranja vlade i to je i javno izrečen cilj SNS, a delimično se želi izbeći preklapanje konstituisanja Skupštine s rezolucijom o izborima Evropskog parlamenta, koja treba da bude usvojena 8. februara - kaže naš sagovornik. Aleksandar Šapić nije odgovorio na pitanja Kurira do zaključenja broja.
Ana Brnabić
Skupština Srbije ne čeka EP
foto: Nemanja Nikolić
Premijerka Ana Brnabić izjavila je juče da se ne čeka rezolucija Evropskog parlamenta kako bi Skupština Srbije bila konstituisana.
- Izbori u Srbiji su završeni. Oni su bili demokratski, transparentni, fer. Nešto manje od 5.700 posmatrača učestvovalo je u tim izborima, od toga 475 stranih posmatrača. Koliko sam mogla da vidim, niko od tih stranih posmatrača, čak ni oni koji su najkritičniji prema Srbiji, nije rekao da je nešto video što predstavlja neregularnost... Što se tiče rezolucije EP, ja ne očekujem da će ona biti nešto pozitivna po Srbiju, naš narod ili naše građane. U ovom sazivu EP je usvajao različite rezolucije o Srbiji i u vezi sa Srbijom, koje su bile više nego katastrofalne i govorile mnogo o tome šta je zastupao EP - rekla je Brnabićeva.
