Pre dvadeset godina, 17, 18. i 19. marta 2004. godine, nad Srbima Kosova i Metohije dogodio se pogrom. Dostupni podaci govore da je iz svojih kuća prognano najmanje 4.000 Srba, 28 ljudi je poginulo, 35 pravoslavnih manastira je spaljeno, uništeno, oskrnavljeno, a zapaljeno je i uništeno blizu 1.000 srpskih kuća. Većina se nikada nije vratila u svoje domove.
Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena "Avenija" Laplje selo i ujedno svedok pogroma, ali i mnogih drugih zločina počinjenih nad Srbima na Kosmetu, gostovala je u jutarnjem programu Kurir televizije gde je ispričala čemu je sve svedočila tokom etničkog čišćenja na Kosovu.
Znali smo da se priprema pogrom
- Mi smo znali da se pripremaju organizovani napadi na srpske sredine. Ja sam u to vreme na jednom skupu gde je bilo preko 50 naših ljudi, bio je i komandant KFOR-a, tadašnji Fabio Mini, Italijan, bili su tu još neki predstavnici KFOR-a. Rekla sam komandantu dobila sam sigurnu informaciju da se pripremaju organizovani napadi na srpske sredine. Molim vas da li vi kao vojska koji ste ovde došli da zaštitite sve građane, da li se pripremate za to i da li imate neke informacije u vezi toga. On je tada bio jasan i rekao je da su to dezinformacije, da hoće da zaplaše narod. Ja sam tvrdila da nisu dezinformacije jer meni su moji prijatelji Albanci iz Prištine tada rekli i opominjali su me. Zvali su me nekoliko puta savetovajući me da odem odatle jer se pripremaju organizovani napadi na srpske sredine - rekla je Đorić i dodala:
- S obzirom da mi znamo da je i pre rata bilo mnogih scenarija koje su tada znali da organizuju i stvarno mora da im se prizna kako umeju na pravi način da to u trenutku organizuju, sve ono što oni zamisle. Normalno da je kod mene bio veliki strah da će se to i desiti, što se i desilo kasnije bez obzira na njihovo odbijanje da je to dezinformacija i da hoće da nas zaplaše.
Bili smo na protestu kada rulja jurila ka nama
- Desio se napad na našeg učenika koji pohađa ekonomsku školu u Lapljem selu u Čaglavici i mi smo svi protestovali zajedno sa školom u samoj Čaglavici. Tada smo blokirali put nekoliko dana jer jednostavno često su bili napadi i mi tada nismo želeli da ćutimo nego smo želeli da skrenemo pažnju na sve to što se događa i da nateramo međunarodnu zajednicu da nateraju kosovske institucije i da bude veća bezbednost. Tog 17. marta, protesti su počeli u 12 sati i mi smo kao po običaju pričali na tom protestu i odjednom samo smo čuli neke pucnje. Kada smo se okrenuli prema Prištini. Ja stvarno ne mogu da opišem kako je to bilo. To je bila masa ljudi koja je krenula preko Veternika i sa jedne strane puta i sa druge strane prema Čaglavici, prema nama i ovim našim srpskim selima. Tu je odjednom postala panika, počela je pucnjava, već se zapalila jedna kuća na početku tamo u Čaglavici - rekla je.
Pošla sam da spasem oca i majku prijateljice
- Ljudi su bili izbezumljeni jer odmah brineš za svoje sugrađane, šta će da se desi. Bilo je tu nekoliko naših policajaca Srba koji su bili u obezbeđenju tog protesta, normalno naši muški odmah su krenuli da uzimaju neke motke tu gde su imali priliku dograbiti, da bi imali nešto i da sačekaju tu masu koja je krenula prema nama. Sa nama je tu bila još jedna devojka, moja saradnica, ona je počela da plače, da vrišti, setila se da su njeni roditelji na njivi. Molila je da je prebacim kolima do njive da svoje roditelje opomene. Jer stvarno kad vidite onu masu ljudi, to je hiljade ljudi.. Osetite veliki strah. Nisam mogla da ostanem hladna da ovoj devojci ne pomognem i onda sam ja upalila auto i krenuli smo prema Skulanevu i došli do te njive, ali smo već videli da je grupa ljudi krenula iz Lipljana prema tim srpskim selima tamo. Sreća, oca i majku smo prebacili do kuće, vratila ovamo - istakla je.
Pucajte na mene idem po porodicu
- Kada sam se vratila u Laplje selo, već je blokirao KFOR i nisu dali da ja odem prema Čaglavici. Za mene je to bilo strašno da ja ostanem, pored škole i da ne znam šta se događa, a tamo mi je ostao suprug, brat i moji sugrađani koji su tu. Ja sam ostavila auto i krenula pešice da trčim prema Čaglavici. Oni su pokušali da me zaustave. Rekla sam neka pucaju ja ne mogu da stanem, nego moram da idem. Već na pola puta zazvonio mi je telefon i moj suprug je rekao nemoj da dolaziš, evo mi se vraćamo, idemo nazad, sad je KFOR preuzeo taj deo - navela je.
Ljudi su bežali iz kuća i gledali kako im sve dom gori
- Tada se vratio ansambl Venac i tu su bili mladi ljudi, oko 30 njih, koji su došli iz Niša da ponovo igraju na Kosovu i bili su u Čaglavici u tom hotelu Mimoza. Mi smo ih izvukli i prebacili ih u moju kuću koja je bila velika. Tu je došao i komšiluk. Nekako smo se mi žene organizovale da sve pripremimo do uveče. Muški su već se dogovarali da organizuju straže oko sela jer smo morali da pripremimo odbranu. Mnoge stvari smo tada odradili. Bilo je strašno tada. Gledali smo ljude kako izleću iz kuća i uzimali najpotrebnije, a nakon toga gledali kako gori kuća. To je bio organizovani napad za koji su svi znali i apsolutno sam sigurna da su znali i iz međunarodne zajednice - rekla je.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
