U emisiji Ni pet ni šest situaciju na Kosovu i Metohij komentarisali su Nikola Jović, novinar, Petar Popović, Urednik portala Pepo, Ljubinko Đurković, pukovnik i Veselin Dželetović, pisac.
Jović je ocenio da je neophodno da Srbija vrati obavezni vojni rok.
- Ako je Srbija odabrala put vojne neutralnosti to ima svoju cenu. Ako uporedimo sa Švajcarskom na primer tu je veliki broj stanovnika naoružan i na snazi je neki polupolicijski poluvojni sistem gde se očekuje da je većina stanovništva prošla kroz neku vrstu vojne obuke i da služi kao aktivna rezerva koja se po potrebi aktivira - rekao je Antonijević i dodao:
- Srbija treba u skladu sa našim specifičnim okolnostima da ima takav sistem. Svi muškarci i žene nakon punoletstva treba da služe vojni rok. To ne treba da bude nešto što je stvar diskusije. Primarni razlog služenja vojnog roka je odbrana zemlje. Ako vi želiti da izvršite invaziju na neku zemlju, da li biste to pre uradili ako znate da u njoj ima 20.000 vojno sposobnih ili 4.000 vojno sposobnih? Odgovor je jasan.
Popović se saglasio sa Jovićem i ocenio da niko ne želi rat, ali da je to obaveza ukoliko je zamlja napadnuta.
- Lakše se diše kad se odsluži vojni rok. Probajte da zapretite jednom narodu koji ima 500.000 obučenih ljudi koji znaju da rukuju vatrenim oružjem i da se snađu u šumi. NVO borci te građanske orjentacije koje ponavljaju tu priču: ti ćeš ići i ginuti za nekog, posle rata nećeš postojati. Tvoja država će ti okrenuti leđa. Ko ide u rat razmišljajući da li će mu država nakon rata okrenuti leđa. Ja bih prvi otišao u rat ako bi sutra došlo do nekog sukoba na Kosovu i Metohiji - rekao je Popović.
Đurković izneo podatke da kosovski Albanci u velikom broju napuštaju Kosovo Metohij:
-Uvek je gravitirala brojka oko 1.000.000, ali to je bilo sa Srbima kojih je negde bilo oko 350.000 do 400.000. Kad oduzmemo taj broj onda dolazimo na cifru od nekih 700.000 hiljada. Posle agresije NATO pakta otvorile su se granice. Otišlo je tokom tih 20 godina oko 200.000 hiljada, ali moguće je da tu ima dosta stanovništva iz Albanije. 250.000 je čekalo viznu liberalizaciju i do polovine februara je otišlo nekih 140.000, a ostatak i a nekih 160.000 i dalje čeka. Šiptarima se žuri sa raznim zlodelima kako bi uspostavili neki ravnotežu. Mi svakako treba da pripremimo oružanu silu kao faktor odvraćanja.
Dželetović je takođe istakao da se broj kosovskih Albanaca preuveličava:
- Od tih podataka ja pratim podatke Velike Albanije. U Ulcinju i Severnoj Makedoniji i Grčkoj raste broj Albanaca. Pogledajte malo njihove gradove. Gde oni imaju gradove da smeste 2.000.000 stanovnika. To je sve naduvano
Osvrnuo se na izjavu Edija Rame koji je rekao da ako pogledamo Ukrajinski primer, svaka zemlja koja bi bila napadnuta od susedne zemlje iz regiona povećava svoje šanse za ulazak u EU:
- To je tačno što Rama kaže. Ali sa kolikom teritorijom bi Ukrajina mogla da uđe u EU. Sa prepolovljenom teritorijom? Mi možemo sutra da uđemo u EU ako se odreknemo Kosova i Metohije.
Kurir.rs
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
