Predsednik Aleksandar Vučić boravi u dvodnevnoj zvaničnoj poseti Francuskoj a večeras će se sastati u Parizu s predsednikom francuske Emanuelom Makronom.
Uz najveće vojne počasti predsednika Vučića dočekali su Frank Rister, delegirani ministar za spoljnu trgovinu, privlačenje investicija, frankofoniju i Francuze u inostranstvu pri Ministarstvu za Evropu i spoljne poslove Francuske Republike, i general Kristof Abad, vojni guverner Pariza.
Sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom predsednik Srbije će večeras razgovarati o strateškim pravcima unapređenja saradnje sa Francuskom. Ovaj susret dva lidera od izuzetne je važnosti za Srbiju i u strateškom smislu jedna od najvažnijih poseta u poslednjih 35 godina. Pored očiglednog političkog značaja, ovaj sastanak će imati i ogromnu ekonomsku težinu, merenu desetinama milijardi evra.
Zašto je u ovom trenutku poseta francuskom predsedniku strateški najvažnija u poslednjih 35 godina? Šta fransucke investicije donose Srbiji? Šta srpskoj vojsci može da omogući "Rafal", koji je među najsavremenijim i najmoćnijim borbenim letelicama današnjice?
Na ova pitanja, između ostalih, odgovorili su u razgovoru sa voditeljkom Jelenom Pejović gosti emisije Usijanje na Kurir televiziji Vladimir Marinković, predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, Dejan Vuk Stanković, politički analitičar i Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije i razvoj.
- Značajno je napomenuti da je vrlo retko da jedna zemlje velićine Srbije i njen lider bde tako primljen kod najveće evropske ile šti Francuska jeste. Tu pre svega mislim na njenu vojnu moć. Pokazuje da je predsednik Vučić pouzdan partner predsedniku Makronu. Sada sporazum od pre 14 godina dobija na punom kapacitetu i to će imati geopolitičke i ekonomske implikacije. Čak 80 odsto francuskih investicija u ovom delu Evrope je upravo u Srbiji. Izgubili smo veze tokom 90-ih, a kada je Vučić postao premijer, a kasnije i predsednik, aktivirao je ugovor o strateškom partnerstvu. Gde god ode Vučića primaju na način poput ovog u Francuskoj. Za nas je najznačajnija vojna sardanja i kupovina "rafala", a s obzirom na sve pritiske i izazove, ova saradnja dobija na značaju. To je sjajan Vučićev potez da pokrene veliku diplomatsku ofanzivu u susret aprilskom glasanju u Savetu Evrope i u Ujedinjenim nacijama o genocidu - smatra Marinković.
Analitičar Dejan Vuk Stanković se nadovezao na svog sagovornika.
- Meni se čini da tu postoje određeni dometi te posete. ne verujem da će Francuska promeniti stav po pitanju prijema kosova u Savet Evrope. Oni su ih priznali, oni su učestvovali u sastavu NATO kafd je bombardovana Jugoslavija, oni su u sastavu KFOR. Ne znam hoće li lobirati kao Velik Britanija i Nemačka, ali imaju simetričan stav kao zemlje Kvinte. Ono što je pozitivno je što imaju rezervisan stav po pitanju genocida u Srebrenici. Ako oni budu uzdržani, to je optimum ove posete. Kad je pravljen plan koji je evropski okvir za pregovore Beograda i Prištine, Francuska se založila za članove 2 i 4 koji su za nas neprihaltjivi. I veliko pitanje o strateškom partnerstvu koje lepo zvuči su politički odnosi po pitanju nerazrešenih sukoba. Simbolička poruka ove posete je naše opredeljenje ka Zapadu. Za razilku od Šolca. Makron ima stabilnu poziciju i prvi je lider u Evropi. S njim ćemo se dogovarati o eventualnoj evropskoj perspektivi. Ali treba biti jako oprezan jer je on promenio metodologiju pristupa Evropskoj uniji. Bojim se da će naša javnost biti supčena sa istorijskom cenom ulaska u kolektivni Zapad. To je da prihvatite njihovu agendu za Zapadni Balkan, nema tu izuzetaka za vas. Mi nismo priznali Kosovo niti uveli sankcije Rusiji - ocenjuje Stanković.
Mahmud Bušatlija je analizirao posetu sa ekonomskog aspekta i francuskim investicijama.
- U pitanju su milijarde evra. Oni su ostavili nekoliko milijardi na Balkanu. Pogledajte koncesiju, prošle godine je aerodrom radio s gubitkom, a nama je posle plaćenog poreza donosio 25 miliona profita. Treba da budemo oprezni jer mi smo zemlja u razvoju, a iskustva takvih zemalja pokazuju da je najveća opasnost veza s razvijenim zemljama. On vas dovodi u položaj da nemate toliko prostora da se bilo kako ponašate nego onako kako vam se kaže. A to licemerstvo koje je dugo godina prisutno u Evropi, još od 80-ih je vrlo bitno. Vratimo se na Francusku i njihov zahtev da mi uvedemo sankcije Rusiji. To bi bilo normalno da su i oni tako postupili, a oni nisu prestali rubljama da plaćaju jedan deo gasa i nafte. Zato što im to treba i ne tiče ih se stav briselske birokratije. Ne treba se zanositi da mi možemo mnogo očekivati od njih. Voleo bih da se večeras razgovara šta će Francuska kupiti od nas, a ne šta će nam prodati. A problem je jer im ne prodajemo ništa značajno - smatra Bušatlija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
