BLOKADERI UDARILI U ZID: Priznali da ih je sramotno malo, spas vide u regrutovanju novih studenata

U ovom trenutku postoji samo jedna tačka u kojoj su saglasni i rektor, i dekani i i studenti blokaderi, a to je da su blokade sasvim posustale i da u njima učestvuje sramotno malo studenata. To je bila i jedna od glavnih tema u ponedeljak, 19. maja, na maratonskom sastanku Proširenog rektorskog kolegijuma.

Tok rasprave nedvosmisleno ukazuje na to da među blokaderima vlada veliko nezadovoljstvo zbog sramotno malog broja ljudi koji su i dalje spremni da učestvuju u blokadama. Tako je Prošireni rektorski kolegijum konstatovao da je na plenumima "jako mali broj studenata" i predložio pokretanje nekog vida nastave kao jedinog načina da se to promeni. Uprave fakulteta računaju da će studenti na bilo kakvom režimu nastave biti nekakav rezervoar za pridobijanje novih/starih blokadera.

- Jedini način da mobilišete druge studente je povratak na nastavu... Ključna je stvar da veći broj studenata na Univerzitetu znači nešto. Svi znamo da je broj prisutnih sve manji i manji - čulo se iz redova Proširenog rektorskog kolegijuma, a beleži se u zapisniku s pomenutog sastanka.

Uz to, Prošireni rektorski kolegijum uputio je i kritike na račun studenata blokadera zbog neuspeha blokada.

- Vaš pritisak pada od 15. marta. Otad ste imali jednu uspešnu akciju - RTS. U smeni od 16 do 18 časova je bilo samo oko 150 studenata. Koliko nas je danas bilo na ćutanju - deo je kritika koje su izneli na sastanku.

Predstavnik DIF na sastanku je otvoreno priznao da je ogromna većina studenata digla ruke od blokada.

- Odluke fakulteta donosi 1,3 odsto svih studenata fakulteta... Velika većina studenata je za početak nastave - zaključio je on.

Stvaranje privida

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov kaže za Kurir da je ovaj sastanak zapravo razrada takozvane inicijative za spas Univerziteta, koja je istog dana predstavljena. On smatra da je to platforma za blokade 2.0 i da nije reč o spasu Univerziteta nego o spasu blokada i fakultetskih finansija.

- To je jedan vrlo licemeran dokument. Oni žele nastavu pod "okupacionim režimom". U njemu univerzitetske i fakultetske uprave pokušavaju da privole studente u blokadi na, uslovno rečeno, relativizaciju blokada tako što bi omogućili održavanje nastave u režimu koji oni dogovore sa studentima. Oni hoće kombinovani model koji podrazumeva blokade uz delimičan povratak na nastavu, a posledica bi bila veće prisustvo studenata na fakultetima povratkom na nastavu, što bi dovelo i do većeg prisustva na protestima. Nije njima cilj održavanje nastave, nego stvaranje privida da bi, s jedne strane, država počela da daje finansijska sredstva, a da se, s druge strane, blokade ipak nastave i dobiju čak jedan dodatni zamajac - objašnjava Petrov.

On je uveren da su poslednji dogovori, oslonjeni na pomenutu inicijativu, pokušaj uprava fakulteta Univerziteta da još jednom prevare državu.

- Kao što je to učinjeno i sa ispunjenjem četvrtog zahteva i sa dobijanjem još punije finansijske autonomije. Matrica je ista. Ovde nije samo reč o masovnosti, već i o bezidejnosti. Udarilo se u zid. A politički aktivizam na Univerzitetu je do te mere ogoljen da se s njim u tom obliku ne može nastaviti. Zato je potrebno pozvati studente da se vrate, pa da se regrutuju novi kadrovi. Znam da je situacija na Pravnom takva da na plenumima u najboljem slučaju ima 50-ak studenata. Izračunajte koji je to procenat od 6.500 aktivnih studenata - navodi Petrov.