ZORAN AVRAMOVIĆ O HAJCI NA MINISTRA PROSVETE: Kvaliteti Dejana Vuka Stankovića zasmetali su jednom povećem taboru koji radi na tome da "Srbija stane"!
Zoran Avramović, naučni savetnik Instituta za pedagoška istraživanja u penziji, u otvorenom pismu osvrnuo se na, kako je naveo, dva meseca tokom kojih blokaderski tabor baca drvlje i kamenje na ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića.
- Posmatram i zaključujem da je to isto što se događalo junaku novele Usta puna zemlje. U „podloj igri sudbine“ on beži od nepoznate gomile hajkača; lovaca, čobana, šumara, izletnika, gostiju hotela i nekih žena u crnini nalik na „šumske vrane“. Jure ga i izmišljaju razloge. Kako ga ne stižu ne preostaje im ništa druge nego da ga mrze; „ta naša mržnja prema njemu bila je ravna najlepšoj i najstrašnijoj žudnji“ - navodi Avramović i dodaje:
- Dejan Vuk Stanković ne beži; podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica zbog proganjanja i ugrožavanje sigurnosti. Ali pored NN lica u blokaderskom taboru koji hajkuje protiv njega ima i drugih, skrivenih i neskrivenih aktera. Ko su oni? I pre stupanja na dužnost javio se čuveni plenum (5% skrivenih studenata) sa fakulteta na kome radi da osudi nominaciju svog profesora. Ubrzo se pojavilo Udruženje „OsnaŽene“ sa pridruženih 45 organizacija civilnog društva (!) i objavilo peticiju podrške anonimnim studenkinjama koje optužuju ministra za „seksualno uznemiravanje“. Pored anonimnog uznemiravanja, opet anonimna grupa profesora i istraživača, čekala je od 2017 godine (osam godina traganja!) da pronađu autoplagijat i zatražila utvrđivanje neakademskog ponašanja. Nije se dugo čekalo da se taboru pridruži „Pobunjeni univerzitet“ (valjda protiv nepobunjenog) a sa njim ruku pod ruku Nezavisni sindikat. Organizovali su peticiju i okupljanje ispred ministarstva prosvete da bi „odbranili slobodu misli“ jer je ministar „podržao primenu sile prema onima koji brane akademske i moralne vrednosti“. Baš tako! Kada i gde je podržao silu? - piše Avramović.
Kako dalje navodi, čovek bi pomislio da je je previše aktera u poteri, ali ne.
- Ima ih još. Neizbežni NVO Transparentnost Srbija optužuje ministra što je pristupio Pokretu za narod i državu, a samo ovi iz NVO znaju kako je to, davanjem saglasnosti, koristio javne funkcije i resurse. Život je prepun čuda! I konačno jedan član potere koji nije anoniman. Bivša rektorka, Ivanka Popović, članica Proglasa, pita ministra „zašto nije došao na radno mesto na normalan ulaz“. Nije poznato koji je to ulaz nenormalan, ali poznato je da je rektorka dve nedelje šetala ispred otetog rektorta u koji nije mogla da uđe od ondašnje grupe blokadera. I sad soli pamet nekome! - ističe Avramović.
Dakle, konstatuje, poveći je broj učesnika u hajkanju ministra prosvete.
- Šta ih povezuje? Sva ružna lica demokratije - neznanje, laži, klevete, emocija mržnje. Ličnosti na funkcijama ili bez funkcija se diskriminišu, ponižavaju, šikaniraju, podvrgavaju verbalnom a ponekad i fizičkom nasilju. Ovih nekoliko proteklih meseci su dokaz da jedan deo društva (prosveta) isklizne iz zgloba i obezvredi pojmove istine, dostojanstva, poštovanje normativnog poretka. Na ovom primeru hajke protiv ministra vidimo koliko je istovareno laži i mržnje na njegovu ličnost. Istina je vrednost znanja, ona je proverljivost tvrdnji i činjenica. A neistina se javlja u više oblika: laž, obmana, zabluda, predrasuda. U odnosu na stvarnost ljudi su skloni da maštaju, izmišljaju, fantaziraju ako to odgovara njihovim ciljevima. Tada se ne obaziru na moral. Hana Arent je u knjizi Istina i laž u politici utvrdila da laž ne rešava društvena pitanja, a ne rešava zato što je u savezu sa obmanom, samoobamanu, negovanje imidža, ideologizacijom. Ali laž je i sredstvo odbrane krivotvorene egzistencije. Blokaderi nisu izbacili laž kao sredstvo svoje kritike ministra a lažima dodali i mržnju - piše Avramović.
U Srbiji se, dodaje, svake godine dopisuje višedecenijska lista javne mržnje iz govora ili pera tajnih i neskrivenih grupa i pojedinaca.
- Jovan Skerlić početkom 20. veka opisuje rušilačko u srpskoj političkoj praksi u kojoj vlada “divlja politička borba, mrska zloba i zavist”. JA se može potvrditi samo ako se drugi uništi i sruši. „U našoj politici mrzi se bezumno“. Citiranu rečenicu napisao je Miloš Crnjanski u jednom novinskom članku između dva svetska rata. „Mrzim Pašića i njegove radikalske lopove više no Turke“ , kaže jedan junak Dobrice Ćosića u romanu Vreme smrti. Knjiga mržnje u srpskom narodu ima više tomova, a pišu je novinari, profesori, naučnici, umetnici, organizacije, pojedinci, a svi bi da ga pretstave kao „kritičko mišljenje“, pa čak i laž, uvredu, ponižavanje drugog. Plenumaši sa ministrovog fakulteta pišu da je ministar prosvete „uvreda za sve (sve? -ZA) studente i prosvetne radnike koji se svakodnevno zalažu za kvalitetno obrazovanje, profesionalizam i etičke norme u prosveti“. Da čovek zanemi od antilogike! Oni koji su nasilno zaustavili obrazovni proces zalažu se za kvalitetno obrazovanje? Kad se ostrve na nekoga tada ne vide granicu između razuma i strasti, činjenica i fantazije - navodi Avramović.
Cilj je, ocenjuje, difamacija ličnosti i dela.
- A o ličnosti Dejana Vuka Stankovića sve najbolje. Bio je odličan učenik i student filozofije, saznajno radoznao, posvećen kulturi mišljenja. U javnom analitičkom mišljenju jedan je od najkvalitetnijih gostiju medija. Kao ministar ima jednu vrlinu koja nije svojstvo svakog službenika vlade. Pored profesionalnog znanja i iskustva u resoru prosvete, poseduje i bistrinu, jasnoću javnog delovanja. U tom spoju stručnog znanja i javnog delovanja, osnovni su kvaliteti ministra prosvete, kvaliteti koji su zasmetali jednom povećem taboru koji radi na tome da „Srbija stane“ i da pri tom baci blato na svakog ko se trudi da Srbija napreduje. A na tom putu napretka univerzitet ili sistem obrazovanja je postao najveći problem. Izbor je – da gledamo urušavanje ili da se borimo protiv, da se mirimo sa lažima i mržnjom ili da se borimo za istinu i dostojanstvo - konstatuje Avramović.
Kurir Politika
· Reaguj