OZBILJNA NERVOZA U BLOKADERSKIM REDOVIMA: Studenti foteljaši očajni zbog pada podrške, zovu građane u pomoć!
Kako višemesečni protesti i blokade nisu dali rezultat kojem su se blokaderi nadali, te ih je sve manje i manje, sada su pokrenuli priču o građanskoj neposlušnosti, u koju pokušavaju da uvuku što veći broj građana kako bi po svaku cenu pokušali da sruše aktuelnu vlast s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na čelu. Sagovornici Kurira ovo vide kao očajničku meru u pokušaju da vrate narod na ulice i izazovu nerede za koje bi okrivili vlast, ali ukazuju da nemaju šanse da u tome i uspeju.
Studenti blokaderi su, naime, valjda svesni činjenice da je sve manje ljudi na ulicama tokom njihovih protesta, poručili - izbori ili građanska neposlušnost, priznajući i sami da ih sve dosadašnje blokade nisu nigde odvele. I mediji pod dirigentskom palicom opozicije, koji od početka zdušno podržavaju studente blokadere, dali su se u podršku ideji o generalnom štrajku. Tako je portal Dragana Šolaka Nova brže-bolje objavio tekst pod maltene naređivačkim naslovom: "Kako smeniti režim u roku od odmah: Šta je to građanska neposlušnost i kad stupa na snagu".
Priželjkuju nerede
U tekstu čak daju paralelu s Plišanom revolucijom 1989. u Čehoslovačkoj, gde je nakon nasilnog gušenja studentskih demonstracija novembra te godine, kada je 1.200 ljudi uhapšeno, a devetoro ubijeno, broj demonstranata skočio, a zatim je usledio masovni generalni štrajk, nakon čega se komunistička vlast te zemlje "predala" posle osam dana. A sve zahvaljujući, kako sami sagovornici konstatuju, brojnosti građana.
Politički analitičar Dejan Miletić za Kurir ocenjuje da pozivom na generalni štrajk studenti pokušavaju da omasove proteste, koji, ističe, splašnjavaju već nedeljama.
"Osnovna ideja ovih aktuelnih protesta je stvaranje dodatne nestabilnosti u Srbiji, a želja za omasovljenjem je prirodna, ali nije logična. Mogu oni da imaju želju, ali je realnost drugo. Zato to jedno jezgro pokušava da bude radikalnije i ispoljava mnogo više ekstremizma kako bi doveli do zaoštravanja društvenih odnosa i isprovocirali državu da reaguje, pa tako da izazovu nestabilnost. Pokušavaju na taj način da predstave da je navodno nezadovoljstvo građana mnogo šire nego što zaista jeste. Naime, bliži se početak letnjih odmora, pa je nervoza kod njih očiglednija i žuri im se s nekim aktivnostima jer je jasno da tokom leta neće moći da idu na neku masovniju radikalizaciju", ističe Miletić.
Poslednji izdisaj
Poziv na građansku neposlušnost, pored radikalizacije mera, još jedan je pokušaj i da se tako dodatno omasove protesti koji po prirodi stvari iz meseca u mesec gube na brojnosti.
"Mislim da je to poslednji izdisaj tog radikalizma kojim pokušavaju na silu da nešto postignu. Bitno je pritom da država nastavi da konstruktivno deluje, pa da izbije iz ruku bilo kakav argument svima onima koji su za dalje zaoštravanje situacije", zaključuje Miletić.
Politički analitičar Branko Radun za Kurir kaže da je sada jasno da su studenti iz aktivističke definitivno prešli u političku priču.
"A da bi pojačali podršku, idu na poziv građanima na građansku neposlušnost. Već su oni tražili podršku građana, ali ovo je sada prelazak u čistu političku stvar, gde se oni pozicioniraju kao opozicija. Vidimo da se pozivaju i na primere obojenih revolucija, poput slučaja u Čehoslovačkoj, a ovo sve što rade i jesu metode obojenih revolucija - protesti, blokade, marševi i sl., iako se oni stalno ograđuju od toga. Jednostavno, ovo je zapravo ulazak u predizbornu kampanju kako bi pokušali da održe tu energiju, pa zato idu na građansku priču", kaže Radun.
· Reaguj