IZVRŠNI DIREKTOR "PUPIN INICIJATIVE" VUK VELEBIT: Svedočimo najdubljoj preraspodeli globalne moći - Srbija je na raskrsnici, prelomni je trenutak za delovanje
U Beogradu se danas održava drugi Pupin forum, a treći sveukupno ako se računa i prošlogodišnji, koji je održan u Vašingtonu. Ovaj forum, prema rečima izvršnog direktora "Pupin inicijative" Vuka Velebita, predstavlja nastavak kontinuiranog rada na približavanju i boljem razumevanju između Srbije i Sjedinjenih Država.
- Za manje od dve godine Pupin forum je postao glavno mesto susreta Srba i Amerikanaca, ali i zvaničnika, diplomata, poslovne i naučne zajednice, s ciljem da se otvore strateške prilike za investicije i inovacije, pozicionirajući Srbiju kao pouzdanog i kredibilnog partnera u novoj globalnoj dinamici. Mi u "Pupin inicijativi" smatramo da Srbija treba pažljivo da bira svoj pravac. Okretanje ka Zapadu nije odricanje od Istoka, već promišljeno ostvarivanje sopstvenih nacionalnih interesa - kaže Velebit u intervjuu za Kurir.
O čemu će biti reči na forumu?
- U kontekstu odnosa Srbije i SAD, forum će se baviti geopolitičkim promenama koje oblikuju svet, uključujući preraspodelu moći između velikih sila poput SAD, Kine, Rusije i EU. Srbija, kao prirodno centralno čvorište koje povezuje transatlantska partnerstva, tehnološke ekosisteme i globalne lance vrednosti, ima jedinstvenu poziciju na Zapadnom Balkanu. Forum će se baviti i pitanjima kako Srbija može da iskoristi ovu poziciju za unapređenje svojih strateških interesa. Među govornicima je i Džordž Fridman, jedan od vodećih svetskih geostratega i osnivač Geopolitical Futures, koji će izložiti viđenje mesta Srbije i Balkana u novom globalnom poretku.
Pored političkog dijaloga, Pupin Inicijativa je posvećena aktivnom negovanju, prepoznavanju i širenju prostora saradnje između dve zemlje u oblasti ekonomije, tehnologije i društvenog razvoja. Na forumu će učestvovati i poznavaoci procesa odlučivanja u Vašingtonu, uključujući Kauša Arhu, koji je imao aktivnu ulogu u prvoj Trampovoj administraciji kao i ambasador Filip Riker koji je bio pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu, kao i Francisko Gonzalez, izvršni direktor Ekonomskog kluba Majamijai, koji dolazi u Srbiju s ciljem otvaranja novih poslovnih mogućnosti.
Poseban akcenat biće stavljen na nauku i inovacije, uz učešće vrhunskih stručnjaka: Nemanje Petrovića, inženjera iz kompanije Databricks specijalizovanog za veštačku inteligenciju; Nenada Tomaševića, osnivača i direktora biotehnološke kompanije Dren Bio; i Mine Konaković Luković, profesorke na MIT-u koja vodi laboratoriju za veštačku inteligenciju.
Sa kojim ciljem ste pokrenuli oržavanje Pupin foruma u Beogradu i u čemu vidite njegov glavni doprinos poboljašanju i razumevanju odnosa Srbije i Amerike?
- Pupin forum je nastao sa jasnom idejom: da otvorimo prostor za iskren, argumentovan i strateški dijalog između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Osnovna pretpostavka bila je da u regionu i prema SAD postoji deficit poverenja, često i pogrešnih pretpostavki o motivima i interesima one druge strane. Želeli smo da to promenimo, i to ne samo formalnim putem, već i okupljanjem ljudi koji poznaju obe zemlje, i imaju kapacitet da pomognu u prevazilaženju tih prepreka.
Želimo da Srbija bude epicentar jednog drugačijeg narativa, onog koji ne izaziva pretnju, već predstavlja poziv na saradnju. Forum je zamišljen kao most koji povezuje, ne samo administracije i zvanične kanale komunikacije, već i ljude iz biznisa, nauke, tehnologije, obrazovanja, dijaspore, i nadamo se vremenom, i naše narode.
Glavni doprinos Pupin inicijative ogleda se upravo u toj mreži poverenja koju gradimo. Ovde su u istom prostoru ljudi koji donose odluke u Vašingtonu i oni koji kreiraju politiku u Beogradu. Tu su investitori i naučnici, bivši ambasadori i mladi stručnjaci iz dijaspore, osnivači startapa i ljudi iz akademije. Savremena diplomatija je višeslojna, stoga joj Pupin inicijativa i pristupa tako, obuhvatajući sjajne ljude iz brojnih sektora.
Stiče se utisak da svedočimo globalnim geopolitičkim promenama koje su počele sukobom u Ukrajini, a dodatni zamah su dobile dolaskom Donalda Tramp na čelo američke administracije. Da li se i u kom pravcu menja odnos svetskih sila i najvažnije kako to može uticati na Srbiju?
- Trenutno svedočimo možda najdubljoj preraspodeli globalne moći još od kraja Hladnog rata. Sukob u Ukrajini bio je okidač, ali ne i uzrok. Promene su bile latentne već godinama; ekonomski rast Kine, energetska ranjivost Evrope, redefinisanje američkih prioriteta. Dolazak Donalda Trampa na čelo američke administracije predstavlja katalizator ovih procesa, jer njegova politika jasno stavlja fokus na bilateralizam, ekonomsku reciprocitetnost i redefinisanje uloge Amerike u multilateralnim savezima.
Odnos velikih sila danas je mnogo fluidniji nego ranije. SAD nastoje da učvrste svoju poziciju u Istočnoj Evropi i obuzdaju uticaj Kine i Rusije, dok istovremeno pokušavaju da povrate proizvodne lance bliže svojim saveznicima. Kina s druge strane koristi ekonomske instrumente, infrastrukturalne projekte i tržišni pristup da širi svoj globalni uticaj. Rusija, nakon invazije na Ukrajinu, vodi strategiju očuvanja „neposrednog okruženja" i suprotstavljanja širenju NATO-a.
Srbija se u toj slici nalazi na raskrsnici. I upravo tu vidimo našu šansu, prelomni trenutak za delovanje. Ako se svet ubrzao od trenutka kada su prvi tenkovi prešli granicu Ukrajine, ni Srbija ne sme biti izolovana. Sa jedne strane, moramo očuvati stratešku autonomiju i vojnu neutralnost. Sa druge, moramo se jasno pozicionirati kao zemlja koja teži modernizaciji, stabilnosti i partnerstvima koja donose konkretne koristi našim građanima. To ne znači da prekidamo odnose sa Istokom, već da jasno znamo šta iz tih odnosa želimo, a šta moramo čuvati kao vitalni nacionalni interes.
U široj javnosti u Srbiji postoji percepcija da je dolaskom Trampa na vlast u Americi napravljen zaokret u njihovoj spoljnoj politici i da se položaj Srbije "poboljšao" na globalnom planu. Da li je to zaista tako? U čemu mogu da se ogledaju benefiti za Srbiju?
- Ta percepcija nije bez osnova, ali važno je da je postavimo u širi kontekst. Dolazak Donalda Trampa na čelo američke administracije označio je zaokret ka realističnijem i transakcionalnijem modelu spoljne politike. Umesto univerzalističkog pristupa i šablonskih izjava o demokratiji i ljudskim pravima, Trampova administracija se više fokusirala na ekonomske interese, bilateralne odnose i brz pragmatični rezultat. U tom okviru, Srbija se jeste pojavila kao prostor potencijalne saradnje, upravo zato što je pokazivala spremnost za direktan dijalog i ekonomski razvoj. Tokom prošlog Trampovog mandata, Srbija je uspela da otvori kanal za direktnu komunikaciju bez ideoloških predrasuda. Može se reći da će se taj trend nastaviti.
Međutim, treba biti oprezan. Trampov pristup ne znači automatsku podršku svim našim pozicijama. Naprotiv, to je model u kojem se svaki benefit mora zaslužiti konkretnim potezima, isporukom, spremnošću na kompromis. Taj pristup otvara prostor za inicijativu, ali i zahteva političku zrelost.
Benefiti za Srbiju danas mogu da se ogledaju u tri pravca. Prvo, u prostoru za jačanje ekonomskih veza sa američkim kompanijama, posebno u oblastima poput AI, retkih minerala, zelene energije i infrastrukture. Drugo, u većem diplomatskom manevru u odnosima sa EU, jer nova američka administracija više ne „diriguje" Briselom kao nekada. I treće, u mogućnosti da se Srbija pozicionira kao faktor stabilnosti, ako pokaže da ume da balansira ali i da strateški razmišlja. Američka administracija će se u Evropi više fokusirati na Istočnu Evropu koja je dinaminčna i gde postoji veći potencijal za inovacije i razvoj i mislim da se Srbija dobro uklapa u taj kontekst.
Večno je pitanje Srbije "između Istoka i Zapada". Deo građana smatra da bismo okretanjem ka, i većom saradnjom sa Zapadom, na neki način "izdali" istorijsko i tradicijalno prijateljstvo sa Istokom. Da li je to zaista tako? Čemu je Srbija danas bliža?
- Srbija geografski, istorijski i kulturološki pripada Evropi. Ali emocionalno je vezana za Istok, posebno za Rusiju, i to je činjenica koju ne treba negirati, niti potcenjivati. Međutim, važno je da shvatimo da geopolitičko pozicioniranje u savremenom svetu ne znači odricanje od jednog partnera, već racionalno usklađivanje sa onim vrednostima i interesima koji donose stabilnost, razvoj i sigurnost. Saradnja sa jednim partneromm ne isključuje saradnju sa drugim.
Okretanje ka Zapadu, pre svega ka Sjedinjenim Američkim Državama, nije izdaja, već strateški izbor. To je put koji podrazumeva pravnu sigurnost i vladavinu prava, investicije, pristup modernim tehnologijama, obrazovnim programima i vrednosnim okvirima koji mogu ojačati naš institucionalni sistem. EU je naš najveći spoljnotrgovinski partner, a SAD jedan od najvažnijih investicionih i bezbednosnih aktera. Zatvoriti oči pred tim, umesto dodatno negovati i unaprediti trenutunu situaciju, bi zapravo bilo negiranje nacionalnog interesa.
Ono što mi često ističemo jeste: Srbija ne bira stranu iz sentimentalnih razloga, već prema tome ko joj nudi stabilniju budućnost. A taj kompas nas danas sve češće usmerava ka Zapadu.
Koji su glavni geopolitilki izazovi koji Srbiji predstoje u narednom periodu?
- Najveći izazov za Srbiju danas jeste očuvanje strateške autonomije u sve napetijem odnosu velikih sila. Sa jedne strane su SAD i EU koje očekuju sve veće usklađivanje, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i energetskih veza sa Rusijom. Sa druge strane, tu su istorijski i ekonomski odnosi sa Rusijom i Kinom, koji nose političku i ekonomsku težinu.
Trampova nova trgovinska politika dodatno komplikuje situaciju. Iako su ove mere prvenstveno pregovarački pritisak, Srbija mora brzo reagovati, i to kroz diplomatske napore, diversifikaciju tržišta i jačanje ekonomske otpornosti.
Pored toga, suočavamo se sa tehnološkim izazovima. Globalna trka u veštačkoj inteligenciji i energetskim resursima otvara pitanje gde se Srbija pozicionira: da li ćemo biti tržište za gotove proizvode ili zemlja koja razvija sopstvene inovacije? Na regionalnom planu, pozicija našeg naroda na Kosovu i Metohiji, odnosi sa BiH i Crnom Gorom ostaju osetljive tačke koje zahtevaju balans između principijelnosti i pragmatizma.
Srbija ove izazove ne može prevazići sama - potrebna nam je mudra, fleksibilna diplomatija i saveznici koji neće govoriti umesto nas, već zajedno sa nama. Srbija treba da bude za pregovaračkim stolom, a ne na njemu.
Kurir Politika/Jelena Pronić
