"DRŽAVA ŠTITI PENZIONERE KROZ POPUSTE, ALI I NASTAVLJA ENERGETSKE REFORME" Rabrenović: Osnovni cilj je da se ne zanemare osetljive društvene grupe
Jedna od pet ekonomskih mera države, koje je juče predstavio predsednik Aleksandar Vučić odnosi se na penzionere: oni sa najnižim penzijama dobiće popuste na cenu utrošene električne energije pet odsto i za njih se neće spuštati granica za ulazak u "crvenu", skuplju zonu. Prema rečima Mihajla Rabrenovića, stručnjaka za menadžment državne uprave, najavljene mere u oblasti električne energije usmerene na postizanje ravnoteže između socijalne zaštite građana i nastavka institucionalnih i organizacionih reformi.
"Osnovni cilj je da se ne zanemare osetljive društvene grupe na putu obezbeđivanja sigurnog snabdevanja i stabilnog funkcionisanja kompanije od strateškog značaja", kaže Rabrenović za Kurir, naglašavajući da savremene države povremeno pribegavaju intervencijama u ključnim sektorima, posebno kada je reč o energetici.
EPS u stabilnijoj poziciji
Rabrenović navodi da Elektroprivreda Srbije (EPS) u protekle tri godine beleži pozitivan poslovni bilans.
"To predstavlja značajan otklon u odnosu na prethodni period gubitaka. Mehanizmi poput instituta ekonomski ugroženog kupca finansiraju se iz budžeta i ne ugrožavaju direktno poslovanje preduzeća. Ipak, svaki dodatni popust ima uticaj na prihode i zahteva pažljivo planiranje, što je poseban izazov za nadležne institucije i menadžment", kaže Rabrenović i objašnjava šta su preporuke međunarodnih partnera:
"Međunarodni monetarni fond (MMF) dosledno naglašava da redovno prilagođavanje cena struje predstavlja preduslov za finansijsku održivost i mogućnost ulaganja u nove kapacitete. Usklađivanje cena sa realnim troškovima omogućava EPS-u da investira u obnovljive izvore, modernizaciju mreže i pouzdanije snabdevanje, što je ključno za energetsku bezbednost i smanjenje uvozne zavisnosti.
Socijalna dimenzija
Predložene mere sadrže i jasnu socijalnu komponentu.
"Popusti za penzionere sa niskim primanjima, socijalno osetljive grupe i domaćinstva koja redovno izmiruju obaveze pokazuju nastojanje da se kombinuje tržišna disciplina sa društvenom odgovornošću. Na taj način država pokušava da uravnoteži potrebu za finansijskom stabilnošću i očuvanje socijalne pravde", naglašava Rabrenović.
Kako navodi stručnjak za menadžment državne uprave, u čitavoj pirči važno je sagledati i institucionalne promene u EPS-u
"U novijem periodu sprovedene su važne institucionalne reforme. EPS je prešao iz statusa javnog preduzeća u akcionarsko društvo, profesionalizovan je Nadzorni odbor, direktor je po prvi put izabran na konkursu, usvojen je plan reorganizacije, a pokrenuti su i projekti digitalizacije. Ove su neke od mera koje imaju za cilj da stvore osnovu za dugoročnije i efikasnije upravljanje i dalje reforme. Planovi za naredni period uključuju ulaganja u solarne i vetroelektrane, modernizaciju termoelektrana i rudarskih kapaciteta, kao i unapređenje distributivne i prenosne mreže. Ako se realizuju u zadatom okviru, ove investicije mogu značajno povećati energetsku sigurnost Srbije i ojačati njenu poziciju u regionu", naglašava.
Na kraju, kako dodaje, ostaje izazov koji je zapravo suština upravljanja javnim politikama.
"Kako istovremeno postići finansijsku stabilnost, omogućiti energetsku tranziciju i očuvati socijalni položaj osetljivih društvenih grupa. Srbija se nalazi u procesu finog podešavanja te ravnoteže", zaključio je Mihajlo Rabrenović.
