"SNS JE SAČUVAO PODRŠKU GLASAČA U PERIODU PUNOM IZAZOVA" Analitičari o istraživanju Ipsosa, dominaciji Vučića i naprednjaka: Ljudi ne žele nasilje već sigurnost

Srpska napredna stranka (SNS) ima podršku 48,2 odsto birača, dok studentsku listu spontano spomene 8,1 odsto ispitanika, pokazuje najnovije redovno mesečno istraživanje agencije Ipsos. Istraživanje je rađeno minulog vikenda na reprezentativnom uzorku od 1.220 ispitanika iz Srbije, bez Kosova i Metohije.

Ispitanici su, međutim, mogli da navedu da će glasati za neku drugu stranku ili pokret osim ponuđenih postojećih, a da zatim navedu i za koju. Tako je ovog puta 8,1 odsto od opredeljenih ispitanika spontano navelo da ne bi glasalo ni za jednu ponuđenu listu, već za tzv. studentsku.

Ispitanicima je postavljeno pitanje: "Ako bi se na parlamentarnim izborima za Skupštinu Srbije kandidovale samo stranke, a ne koalicije, za koga biste u tom slučaju glasali?"

Za Srpsku naprednu stranku i nosioca liste Aleksandra Vučića glasalo bi čak 48,2 odsto ispitanika, za studente 8,1, za Pokret Kreni-promeni - Savo Manojlović 6,2, Socijalistička partija Srbije prema istraživanju ima 5,3 odsto, a Stranka slobode i pravde pet odsto.
Kad je reč o demografskim grupama, istraživanje je, između ostalog, pokazalo da SNS posebno dobro stoji kod ispitanika starijih od 60 godina, od kojih bi 59 odsto glasalo za vladajuću partiju, a slabije u grupama od 18 do 29 godina (33 odsto) i 30 do 44 godine (38 odsto). SNS ima veći procenat podrške u ženskoj populaciji (50 odsto) nego u muškoj (43 odsto).

Teoretska studentska lista se kotira na 12 odsto među ispitanicima 18-29 i na sedam odsto među 30-44, a na tri odsto među starijima od 60 godina.

Konfuzna strategija

Pre tačno mesec dana agencija Faktor plus izašla je u javnost s rezultatima ispitivanja rejtinga stranaka. U tom istraživanju ispitivali su i rejting "studentske liste", a rezultati su bili maltene identični s najnovijim Ipsosovim. Naime, Faktor plus je tada objavio da bi SNS, da su u Srbiji u avgustu održani izbori, osvojio najviše glasova - 45,1 odsto. Prema istom istraživanju, lista studenata koji protestuju osvojila bi 8,4 odsto, a SPS 6,9 odsto.

Predrag Lacmanović, programski direktor agencije Faktor plus, kaže da je očigledno da je ova, kako naglašava, aktivna situacija na političkoj sceni uticala na opredeljenje građana.

"S jedne strane imamo nekako konfuznu strategiju blokadera, koji nisu samo studenti već i drugi koji učestvuju u blokadama i pritiscima na režim, nema neke poveznice ni nekog liderstva, ne zna se ko donosi odluke... Moguće da i to na neki način utiče na ljude da imaju neki svoj stav i da se opredeljuju drugačije nego što su se opredeljivali pre nekoliko meseci. Videli smo da su građani protiv blokada aktivniji u poslednjih nekoliko nedelja, pokazali su jedinstvo. Znači, s jedne strane imali smo poruke koje su slali blokaderi - nasilje i razbijanje prostorija SNS, a s druge strane miran protest podrške vlasti i državi. Sve to negde određuje kasnije rezultat na izborima, a trenutno rejting. Onaj slogan "Srbija protiv nasilja" sad je napokon dobio smisao", kaže Lacmanović.

Vodeća politička struktura

Politički analitičar, profesor dr Dejan S. Miletić kaže da nema nikakve dileme da je SNS sačuvao podršku svojih glasača u prethodnom periodu prepunog izazova.

"To se lako sagledava kroz podršku širom Srbije koju SNS ima, a jasno je vidljiva kroz okupljanja u gradovima. Naravno, mnogo je još političkih nepoznanica, ali u ovom trenutku je SNS s predsednikom Srbije Vučićem i predsednikom SNS Vučevićem na čelu sigurno vodeća politička struktura. Da bismo mogli da dublje i preciznije analiziramo opozicionu scenu, potrebna je jasnija politička profilizacija studentskog pokreta, jednako kao i novih političkih struktura, kao što je Proglas", ocenjuje Miletić.

Ovo istraživanje pokazalo je da nema promene odnosa snaga: oni koji tradicionalno glasaju za vladajuću koaliciju i dalje daju podršku, kaže za Kurir politički analitičar Branko Radun. On dodaje da je očigledno i da opoziciono nastrojeni građani biraju da li će za klasičnu opoziciju ili za još uvek neformiranu studentsku listu.

"Tek treba da se vidi ko će biti na toj listi, a sada to ne znamo, niti znamo kakav je program niti kakvi su stavovi... Bez tih informacija ne može se mnogo toga znati, pa ni kako bi se sutra glasalo za njih na izborima. Ne mora nužno biti pogrešno ono što su govorili pre nekoliko meseci - da vlast stoji slabije, ali takođe mislim da su preterali s tim ciframa, da je to bilo spinovanje. Previše dugo traju ovi protesti, postaje vidljiva šteta od njih u raznim oblastima... Ali čak i ne morate imati nikakvu štetu, ljudi su zabrinuti za budućnost, ne moramo govoriti o široj slici, jednostavno zabrinuti su za svoje porodice i biraju sigurnost. Možda su ti građani i bili za proteste početkom godine, za studente, mlade, protiv korupcije... A sada su protiv, i ja lično znam takve ljude. Biračko telo vladajuće koalicije se konsolidovalo. Jeste ono bilo malo zbunjeno i konfuzno početkom godine, ali ovom radikalizacijom protesta blokaderski pokret gubi one umerene glasače, one koji ne glasaju radikalno levo ili desno, koji su za promene ali ne preko ulice, nasilja i haosa", smatra Radun.