VUČIĆ SE OGLASIO IZ DRAČA I O BAČULOVU: Ne mislim da je u tome učestvovao, suština priče je kako mi za taj snimak nismo znali, ko ga je krio ovih 11 meseci...

Predsednik Aleksandar Vučić, koji u Draču učestvuje na samitu Procesa Brdo-Brioni, istakao je da Srbija ostaje posvećena naporima da proširenje EU ostane jedan od prioriteta i dodao da je uveren da širenje Unije treba da ostane jasno upisano u agendu Zapadnog Balkana.

- Bilo je nesuglasica između gospođe Osmani i mene, obavestio sam ih i da je u Srbiji otvorena najbrža pruga u regionu zato što vesti o tome nema ni u jednom mediju u Albaniji, Hrvatskoj, Sloveniji, rekao je Vučić u uključenju uživo iz Drača dodavši da se razgovaralo i o teritorijalnom integritetu.

- Ovde nema država, već se ide samo sa imenima, tako da je to nešto što je dobro nasleđe ovog procesa. Ali, rekao sam i govorio o toj vrsti licemerja dvostrukih standarda, gde svako od nas u stvari pokušava da na račun nekog drugog dobije nešto, a da malo zajedničkog pristupa imamo u rešavanju problema na Zapadnom Balkanu - kazao je predsednik dodsavši da su imali plenarnu sesiju te potvrdili evropski put Zapadnog Balkana.

- I zamislite kad dođe Vjosa Osman i priča o teritorijalnom integritetu i zaštiti teritorijalnog integriteta. I ono vam se želudac okrene naopačke, a svi ostali slušaju ovako, klimaju glavom, vidiš što si pametno rekla. Tako da smo se prisetili njenih turističkih dana u Ujedinjenim nacijama, poželeli joj još mnogo turizma u životu i to je to. S tim ćemo nastaviti u budućnosti - naveo je Vučić.

 Ponovio je da je obavestio prisutne na samitu da je u Srbiji otvorena pruga od 180 km, najbrža u regionu.

- Niko od njih od Slovenije do Albanije nema takvu prugu ni brze vozove ali to nećete videti u njihovim medijima, objasnio je potom zašto je pomenuo baš prugu.

- Pošto to nigde ni u jednom od medija u Albaniji, u Prištini, u Zagrebu i Sarajevu nisu mogli da pročitaju, da se bar informišu i da nam budu dragi gosti, da dođu da vide kako izgleda kad se vozite brzim vozovima i na brzim prugama. Rekli su da ćemo zajedno da radimo na evropskim integracijama i ustanovili su da je evropski put Zapadnog Balkana - kazao je Vučić.

- Na skupovima građana protiv blokada bilo je 168.000 ljudi a na skupovima blokadera ukupno celog dana 7.000 ljudi, toliko o tome ko je uspešan ko nije, kazao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara i potom se osvrnuvši na napise o dešavanjima u Srbiji u hrvatskim medijima o "tisućama i tisućama prosvjednika" što je ukupno tri.   

O Bačulovu

Kad je reč o pretnjama Miše Bačulova, rekao je: 

- Ja sam mnogo uplašen, on je ozbiljan politički protivnik i slažem se s njim, pitanje za druge je što nam niko nije rekao da je on bio ispod nadstrešnice i što nam za tih 11 meseci niko nije pokazao snimke. Uveren sam u njegovu nevinost jer neko ko stoji iza toga, uzeo bi valjda nekog pametnijeg... 

- Nadležni organi ispitaće ulogu gospodina Bačulova, ne mislim da je on u tome učestvovao, za mene je mnogo važnije ponašanje nadležnih državnih organa, zašto to nisu ispitali, da li je neko prilazio objektu dan-dva ranije, neka je to teorija zavere, nek smo svi mi ludi, ali ispitajte, da li je neko negde stajao, nešto popravljao i to je ozbiljan problem za nas u državi... Taj čovek mi uopšte nije politički interesantan... To je bezvezna priča a suština je kako mi za taj snimak nismo znali, ko ga je krio ovih 11 meseci...

"Zašto me pozvao Marko Rubio"

- Imali smo 3 teme i dotakli smo se četvrte - strateški dijalog Srbije i SAD, sankcije NIS-u i regionalni odnosi, tj. naši odnosi sa BiH i Prištinom, a ja sam pomenuo i nakratko su reagovali na to - o Čarliju Kirku, dotakli smo se i EU u dve rečenice... Najduže je bilo, oko 45 minuta, o NIS-u...

- Poštuju me kao sagovornika, kao što ja poštujem njih, to su bile teme, a oni ne znaju šta će sa sobom od muke jer je sve propalo samo ne znaju kako to da jave, rekao je Vučić pomenuvši blokadere i opoziciju koja u kafani smišlja kako je Rubio zvao Vučića da ga riba. 

O Angeli Merkel i trenutku koji je odabrala da se oglasi: Da je Angela Merkel ostala kancelar, verujem da sukoba Rusije i Ukrajine ne bi bilo"

- Da je Merkel ostala kancelar, verujem da sukoba između Rusije i Ukrajine ne bi bilo, ocenio je Vučić upitan da prokomentariše izjavu bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da su Poljska i baltičke države indirektno isprovocirale rat u Ukrajini.

- Interesantno je da je gospođa Merkel to rekla u ovom trenutku. I zato je važno da sad budem ozbiljan. Gospođa Merkel, ne znam zašto je ovaj trenutak izabrala za te svoje reči, ali da je ona ostala kancelar, ja verujem da sukoba između Rusije i Ukrajine ne bi bilo. To je moje mišljenje. Zato što je dovoljno dobro znala uvek kolika je cena rata, kolika je cena sukoba i neumorno bi uvek i u svakom trenutku insistirala na rešavanju tih problema. Ovo otkriva i jednu drugu stranu koja pokazuje slojevitost problema i koja pokazuje da nije uvek stoprocentna krivica - kazao je Vučić. 

Vučić: Iako nas čekaju brojni izazovi, Srbija ostaje posvećena naporima da proširenje EU ostane jedan od prioriteta 

- Iako nas čekaju brojni izazovi, Srbija ostaje posvećena naporima da proširenje EU ostane jedan od prioriteta, a ne sporedna tema - istakao je predsednik Aleksandar Vučić.

On dodaje da očekuje da će Proces Brdo-Brioni doneti jasne zaključke, pošto samo iskrenost i doslednost u pristupu svih strana donose procesu trajnu održivost i poverenje zemalja regiona.

- Uveren sam da širenje Unije treba da ostane jasno upisano u agendu Zapadnog Balkana i da otvorene perspektive članstva u EU predstavljaju snažan pokretač reformi, dolazak novih investicija i ekonomskog rasta - istakao je on, i zaključio:

- Na tom putu, Srbija će uvek biti pouzdan i odgovoran partner EU.

Begaj: Albanija snažno podržava regionalnu saradnju

Predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je da Albanija snažno podržava regionalnu saradnju i ubrzanje evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.

On je na plenarnoj sednici u okviru samita Proces Brdo-Brioni, koji se održava u Draču, i na kome učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naglasio važnost ove platforme kao ključnog mehanizma za promociju regionalnog dijaloga, jačanje dobrosusedskih odnosa i ubrzavanje procesa integracije ka Evropskoj uniji.

"Albanija, kao zemlja domaćin ovog samita, visoko ceni ulogu inicijative Brdo-Brioni u produbljivanju regionalne saradnje i promociji zajedničke evropske vizije za ceo naš region", rekao je on.

Potvrdio je posvećenost Albanije podršci svakoj inicijativi koja doprinosi stabilnosti, razvoju i evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, prenosi Albanijan post.

Inače, na sastanku u Draču, šefovi država učesnica Procesa Brdo-Brioni razgovaraće o jačanju evropske perspektive celog regiona i ubrzanju procesa pristupanja Evropskoj uniji, jačanju regionalne stabilnosti i dobrosusedskih odnosa, kao i o ekonomskoj i društvenoj transformaciji zemalja Jugoistočne Evrope.

Posebna pažnja biće posvećena zadržavanju mladih ljudi pružanjem boljih mogućnosti za život i rad, kao i jačanju saradnje u oblasti zapošljavanja, saopštili su organizatori.

Očekuje se prihvatanje Zajedničke deklaracije šefova država učesnica Procesa Brdo-Brioni, kojom bi se potvrdila posvećenost podršci evropskim integracijama i inkluzivnoj saradnji sa ciljem mirne, snažne, stabilne, prosperitetne i ujedinjene Evropske unije, i potvrdio nastavak promocije dobrosusedske saradnje. Samit u Draču organizuju predsednici Slovenije i Hrvatske, Nataša Pirc Musar i Zoran Milanović a domaćin je predsednik Albanije, Bajram Begaj.

Ko sve učestvuje

Na sastanku u Albaniji, kako je potvrđeno, učestvovaće, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, Denis Bećirović i Željko Komšić, predsednica Makedonije Gordana Siljanovska Davkova i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani.

Šta je Proces Brdo-Brioni

Proces Brdo-Brioni je regionalna inicijativa koju su pokrenuli predsednici Slovenije i Hrvatske s ciljem jačanja saradnje i dijaloga među zemljama Zapadnog Balkana, kao i podrške njihovom približavanju Evropskoj uniji. Osnivači inicijative su nekadašnji predsednici Slovenije i Hrvatske, Borut Pahor i Ivo Josipović.

Naziv inicijative potekao je od mesta gde je održan prvi sastanak – Brdo kod Kranja (Slovenija) i Brioni (Hrvatska).

Samit se smatra dopunom Berlinskom procesu i drugim međunarodnim inicijativama koje imaju za cilj integraciju Zapadnog Balkana u EU a, takođe, pruža platformu za otvorene razgovore o sporovima i izazovima unutar regiona. Sastanci u okviru Inicijative Brdo-Brioni održavaju se svake godine od 2013, a poslednji je održan prošle godine u Tivtu, u Crnoj Gori.

Kurir.rs/RTS

BONUS VIDEO: