PRIJATELJI ILI NE? Srbija platila cenu lojalnosti, a Rusija je koristi za sitne interese
Uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog većinskog ruskog vlasništva u ovoj kompaniji, neočekivano je otvorilo pitanje da li je cena koju je naša država plaćala sve ovo vreme zbog odbijanja da uvede sankcije Ruskoj federaciji (RF), zapravo bila previsoka, uzimajući u obzir to da Rusija sada gleda samo svoje interese, pa nas čak i na neki način ucenjuje gasnim aranžanom, očigledno zanemarujući vekovno prijateljstvo dva naroda, pokazuje analiza Kurira.
Deset dana nakon što su SAD uvele sankcije NIS i pet dana od posete Beogradu ruske delegacije predvođene predsednikom UO "Gaspromnjeft" Aleksandrom Djukovim i zamenikom ministra energetike RF Pavlom Sorokinom, i dalje ima mnogo otvorenih pitanja, a malo konkretnih rešenja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao je ovaj sastanak kao pozitivan i više puta poručio da u Srbiji neće biti energetske krize ili nestašice goriva, iako nas "čeka teško vreme". U međuvremenu, stigla je i informacija da su Rusi produžili gasni aranžman sa Srbijom samo do Nove godine, što su mnogi protumačili kao vrstu pritska i ucene naše države.
Ucena
Politički analitičar Dejan Miletić kaže za Kurir da je Srbija uložila velike napore da tokom četiri godine sukoba Rusije i Ukrajine održi međunarodni balans i ne uvede sankcije Ruskoj Federaciji kako bi održala otvorena vrata saradnje, poverenja i uzajamnog razumevanja dva države, ali da zauzvarat nije dobila očekivanu zahvalnost.
- Nakon sankcija koji je zapad uveo NIS i krutog stava Rusije, došli smo u situaciju da zaista moramo da se zapitamo šta se to dešava? Na koji način razmišljaju naši ruski partneri, jer nekoliko lepih izjava njihovih zvaničnika ne mogu da pokriju i precrtaju nacionalni interes Srbije. Možda nismo u situaciji da diktiramo uslove Amerikancima ili Rusima, ali jesmo da očekujemo da smo svojim korektnim ponašenjem zaslužili razumevanje i podršku u rešavanju problema od strane Rusije. Čak su SAD bile spremne da sedam puta odlažu primenu sankcija kako bi nam dali vremena da nađemo rešenje, koje ne bi podrazumevalo vlasništvo Rusije u NIS. Iako smo očekivali pritiske i mešanje od Zapada, sada je Rusija ta koja preko gasnog arnažamana ucenjuju Srbiju i oko NIS, što uopšte ne bi trebalo da su vezani procesi. Došli smo u situaciju da se zapitamo da li i Ruse za nas veže iskreno prijateljstvo, kao nas za njih, ili su namerili da podrivaju budućnost Srbije zarad svojih interesa, što finansijskih, a što geopolitičkih u pokušaju da pojačaju svoju ulogu u ovom delu Evrope - govori Miletić i dodaje:
Pritisci zbog Rusije
- Neverovatno je što Srbija i nakon devet mesci pregovora i uz toliko napora, nema drugi odgovor Rusije osim: "Biće to sve u redu". Nisam očekivao ovakvu podmuklu igru Rusije, naročito jer Srbije ne sa ničim to nije izazvala. Šta više, tokom istorije, a naročito od početka sukoba u Ukrajini se postavljala i više nego korektno i prijateljski. Bilo je za očekivati da će nam se Rusi na pozitivan način odužiti za sve žrtve i pritiske koje smo zbog njih pretrpeli.
Stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović govori za Kurir da to što je drugi čovek ruskog ministarstva energetike došao na sastanak u Beograd je ozbiljan i jasan signal da rešavanje složenog pitanja sankcija NISu, nije samo pitanje biznisa u toj sferi, već i državno pitanje za RF.
Teška pitanja
- Očigledno je da će osnivač vršiti svoja osnivačka prava i razmatrati strategijske opcije koje su na raspolaganju da bi se prevazišla ova "kriza". Ovo je pokazatelj da je Balkan interesantno područje i za Rusiju i za SAD na najvišem nivou, jer je Amerika uvela sankcije kojima se sada bavi lično ministarstvo energetike Rusije - kaže Rabrenović.
On dodaje da smo čuli stav ministarstva energetike Srbije da se razmatra nekoliko scenarija.
- Neki su očekivali da će se odmah izaći sa nekim rešenjima, ali to su očigledno velika i teška pitanja za Rusiju. Razgovori su u toku i rešenja se traže, a možda i časna izlazna strategija za rusku stranu, možda i neko namirenje na drugom delu planete koje mi, moram da napomenem, trenutno ne vidimo - kazao je Rabrenović i dodao da je "vrlo teško u 2025. ispraviti greške iz prošlosti".
Zaharova je dodala da će se strane u potrazi za rešenjem oslanjati na međuvladin sporazum iz 2008. godine, uz obavezno uvažavanje interesa i Rusije i Srbije:
- Uvek smo odgovorno pristupali funkcionisanju NIS-a. Svesni smo koliko je uspešno poslovanje ovog preduzeća važno za Beograd u svakom smislu.
Kurir Politika
· Reaguj