ODBOR ZA PRAVOSUĐE UPUTIO DOPIS ZAGORKI DOLOVAC: Ovo su svi nedostaci Izveštaja Vrhovnog javnog tužilaštva koji nije prihvaćen

Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije, Uglješa Mrdić uputio je danas dopis Vrhovnom javnom tužilaštvu (VJT) na čijem je čelu Zagorka Dolovac u kom traži da se dostave podaci koji se nisu nalazili u Izveštajima o radu  Vrhovnog javnog tužilaštva za period od 2020 – 2024. godine. 

Odbor je, podsetimo, prethodne nedleje odbio da prihvati izveštaj.

- Verujem da bi dostavljanje ovih podataka, pre plenarne sednice Narodne skupštine na kojoj će se glasati o odlukama Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije u vezi sa Izveštajima o radu Vrhovnog javnog tužilaštva za period od 2020 – 2024. godine bio način da poslanici koji su članovi Odbora ali i javnost dobiju odgovore na pitanja koja su postavljali prilikom pretresa izveštaja - navodi se u zahtevu upućenom Vrhovnom javnom tužilaštvu. 

Kako se navodi, izveštaj o o radu VJT trebalo bi da predstavlja ključni dokument za "ocenu funkcionisanja celokupne tužilačke organizacije koju prema Ustavu Republike Srbije kao i pozitivnim zakonskim propisima daje Narodna skupštna Republike Srbije".

Uprkos reformama kojima su tužilaštva dobila jače garancije samostalnosti i potrebe samoprocene odgovornosti, kako se dodaje, Izveštaj VJT za 2024. pokazuje da praksa izveštavanja još uvek zaostaje novim institucionalnim okvirom i za evropskim standardima (GRECO, Venecijanska komisija, EU – Poglavlje 23). Odbor je ocenio da Izveštaj za 2024. godinu ne prikazuje metodologiju, odnosno kriterijume za razvrstavanje predmeta, način konsolidacije podataka iz osnovnih, viših, apelacionih tužilaštava, postupak verifikacije tačnosti.

- Izveštaj ne ispunjava ni minimalne standarde transparentnosti po Zakonu o planskom sistemu i to je jedan od razloga zbog koga je odbijen. Uprkos obavezama iz zakona i Akcionog plana za Poglavlje 23, Izveštaj za 2024. gotovo u potpunosti ostaje na kvantitativnim pokazateljima - broju predmeta, donetih odluka, nerešenih predmeta. Izostaju kvalitativni pokazatelji: razlozi za obustave, analiza ukinutih optužnica, analiza neuspelih optuženja pred sudovima, uzroci dugotrajnih istraga, podaci o troškovima koje je Republika Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima - navodi se između ostalog u dopisu predsednika Odbora za pravosuđe.

Bez ove analize, kako stoji, "nije moguće oceniti kvalitet, profesionalnost i zakonitost rada tužilaštava u 2024. godini a pogotovo kad su u pitanju troškovi koje je Republika Srbija morala da isplati usled neuspeha u postupcima koje je vodilo tužilaštvo".

- Prema članu 58 Zakona o javnom tužilaštvu za štetu koju nosilac javnotužilačke funkcije prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija a ovog podatka nema u Izveštaju Vrhovnog javnog tužioca. Na Odboru je iznet podatak da je Republika Srbija morala da plati više od 150 miliona evra samo za nekoliko pravosnažno izgubljenih predmeta iz oblasti ”visoke korupcije” koje je vodilo Javno tužilaštvo za organizovani kriminal - stoji u dopisu u kom se navodi i da Izveštaj za prethodnu godinu ne sadrži analize predmeta u posebno prioritetnim oblastima koje se odnose na korupciju i visoku korupciju, organizovani krimila, privredni kriminal, digitalni i sajber kriminal, zatim nasilje u porodici i maloletnički kriminal.

Manjkavnost u izveštaju, prema dopisu, je i u tome što VJT nije jasno razdvojio i dao detaljne podatke o tokovima istraga, dužini trajanja, fazama zastoja, broju optužnica po složenim predmetima, učinku posebnih odeljenja viših tužilaštava kao i radu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i tužilaštvu za ratne zločine. 

Ove oblasti koje nedostaju u izveštajima, naročito onom za prethodnu godinu, kako se navodi, posebno je obziljan nedostatak jer su ove oblasti priorite Srbije jasno definisanim javnim politikama, većim brojem strategija. Takođe su od velikog zančaja za EU integradijce, a posledica je ne ispunjavanje jasno postavljenih prioriteta Republike Srbije ali i gubitak sredstava iz EU fondova za čije povljačenje je uslov dostizanje postavljenih ciljeva u Poglavlju 23 u pregovorima za članstvo naše zemlje u Evropskoj uniji.

Jedna od primedbi na koju su ukazivali članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine Republike Srbije je  i nepostojanje višegodišnjih trendova u Izveštaju za 2024. koji je pokazuje promene u broju istraga, trajanje postupaka, broj zastarelih predmeta, broj odbačaja i obustava u odnosu na prethodne godine.

Bez ovih podataka, kako je navedeno nije moguće oceniti da li je došlo do napretka nakon ustavne i zakonske reforme 2022. godine, kakav je uticaj ustavne i zakonskih reformi na rad tužilaštava u 2023–2024. godine i da li su sistemski problemi i dalje prisutni i pored sprovedene ustavne i zakonske reforme.

Članovi Odbora su ukakazali na ”problematično prikazivanje uspešnosti“ u Izveštaju VJT za 2024. godinu u kome se naglašava procenat osuđujućih presuda. Razlog za primedbe je što je procentualni pokazatelj prikazan bez konteksta a pogotovo što izostaju jasni podatci za prioritetne oblasti korupcije i visoke korupcije, organizovanog kriminala, privrednog kriminala, digitalnog i sajber kriminala, nasilja u porodici i maloletničkog kriminala.

- Kada je u pitanju transparentnost i odgovornost u Izveštaju o radu VJT za 2024. godini nema jasnih pokazatelja o pritužbama građana osim podatka da su građani podnosili pritužbe zbog dugih istraga, nepostupanja po prijavama i nedostatka informacija. Ipak, izveštaj ne pokazuje jasno pritužbe, predmete na koje se odnose, prosek vremena odgovora, mere koje su preduzete - navodi se i zaključuje da je "ovakvo ponašanje VJT dovelo je do gubitka poveranja građana u instituciju javnog tužilaštva".

- U skladu sa zakonskim obavezama nema podataka o ispunjavanju obaveza Vrhovnog javnog tužioca i Vrhovnog javnog tužilaštva o obaveštavanju javnosti o stanju kriminaliteta, o pojedinim predmetima kada postoji povećani interes javnosti o toku postupka uz poštovanje zakonom propisanih uslova, poštujući pretpostavku nevinosti i vodeći računa o zaštiti podataka o ličnosti, privatnosti i dostojanstva učesnika u postupku. Posledica ovakvog ponašanja je odsustvo informacija koje javnost može i ima pravo po zakonima da zna - navedeno je u dopisu. 

Osim ovih, članovi Odbora za pravosuđe su primetili i nedostatke koji se odnose na samoprocenu i samo ocenu, odnosno samokritički uvid u rezultate, propuste i rizike, iako je to evropski standard.

- Ovaj propust je ozbiljan je institucionalni problem. Prema međunarodnim standardnima u samostalnom tužilaštvu, kao što je tužilaštvo u Republici Srbiji, to se smatra jednim od ključnih problema. Bez samoprocene, Vrhovno tužilaštvo ne pokazuje spremnost da identifikuje greške, spremnost da samo analizira šta nije urađeno dobro i za odgovornost pred garađanima i u Narodnoj skupštini. U nedostatku samokritičke analize Vrhovnog javnog tužilaštva i Vrhovnog javnog tužioca ne može se videti kako sistem funkcioniše, koje faze postupka traju predugo, gde postoje proceduralne greške, koji tipovi predmeta imaju najviše problema. Samim tim nema mapiranja rizika (korupcija, curenje informacija, preopterećenost), ne vidi se gde nedostaju kadrovi, ne identifikuje se zašto optužnice padaju pred sudom, ne analiziraju razloge zastarelosti predmeta. Tako da rizici ostaju prikriveni, a problemi se ponavljaju. Evropska unija, Savet Evrope (GREKO), Venecijanska komisija i OEBS zahtevaju da pravosudne institucije rade samoprocenu, transparentno objavljuju sopstvene slabosti, daju preporuke za poboljšanje. Ako to izostaje, izveštaj ne ispunjava standarde iz Poglavlja 23 i podložan je opravdanim kritikama u EU izveštajima. Izveštaj Vrhovnog javnog tužilaštva onda samo služi ispunjavanju formalne obaveze a ne evaluaciji rada što dovodi do zastoja u napretku Republike Srbije kada su u pitanju GREKO evaluacije, dostizanje standarda Venecijanske komisije i preporuka EU u Poglavlju 23. - navodi se i na kraju dodaje da Izveštaj Vrhovnog tužilaštva ispunjava formalnu obavezu izveštavanja ali da "ne ispunjava uslove da bi se moga usvojiti".