NIŠKO RASPEĆE KAO SIMBOL BLOKADERSKOG SUNOVRATA! Pali na popravnom: Stara mržnja, nova lutka, isti rezultat - jer POLITIKA NIJE PERFORMANS
Tako smo, posle sretenjskog u Kragujevu, imali i prvomartovsko okupljanje u Nišu.
Istina, u osnovi ovih skupova više je bila želja da se položi popravni, da se do vlasti dođe iz drugog puta - i takvi će biti i skupovi koji nas tek čekaju - nego obeležavanje jubileja, ali i sami blokaderi kao da shvataju poruku onog filozofa da se u istu rekiu ne može zagaziti dva puta. Mnogo je vode proteklo Nišavom od prošlogodišnjeg 1. marta kad je jedan deo Srbije u studentima video snagu koja će doneti promene. Od tada pa do danas lak se osušio, ispucao, spao… i mi sada vidimo pravu sliku.
Zato niški skup nije ni mogao da se završi drugačije nego totalnim fijaskom. Tako to biva kad gostima ponudiš podgrejan krompir.
Skup pompeznog naziva "Država to smo mi" stoga bi bio zaboravljen i pre nego što su čistači kasno uveče pokupili kese od kokica i odbačene parole na kartonu, da blokaderi juče u Nišu nisu još jednom zapanjili javnost svojim nevaspitanjem i vulgarnošću.
Ništa upadljivije nisu imali da ponude građanima nego lutku sa likom predsednika Srbije raspetu na krstu!
Psihijatri će nam jednom ponuditi objašnjenje za patološku mržnju jedne struje u blokaderskom pokretu prema SPC, pravoslavlju i hrišćanstvu uopšte. Tu nije u pitanju samo neprijateljski stav prema patrijarhu i Sinodu koji su stali uz svoj narod i njegovu državu, a protiv obojene revolucije, razlozi su svakako dublji. Na društvenim mrežama blokaderi crkvene velikodostojnike svakodnevno izlažu verbalnom linču, a kad im se ukaže prilika - kao onomad kad su zatekli mitropolita Joanikija ispred Matice srpske u Novom Sadu - ne libe se ni da sa reči pređu na nedela.
Zato karikiranje Hristovog raspeća nije slučajnost, nije previđanje kalendara - to je pljuvanje u lice svima koji praktikuju Veliki post spremajući se za proslavu Hristovog uskrsnuća.
Na drugom nivou, videli smo još jedan primer zazivanja smrti predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iako je to u Srbiji postalo uobičajena stvar - za razliku od drugih država u svetu gde se takve stvari drastično kažnjavaju - mi kao društvo ne smemo da prestanemo da se protiv toga bunimo.
Ni Aleksandar Vučić, ni bilo koji drugi građanin, ni bilo koji član njihovih porodica, ne sme da bude meta pretnji i uvreda.
Isto tako niko ne sme da ugrožava predsednika Srbije, ni njegovo dostojansrtvo, ma ko od građana bio izabran da vrši tu dužnost.
Ovo je opštevažeći princip, jedan od osnova na kojem počiva svaka država.
I zato je lutka na raspeću iz Niša mnogo više od neukusnog pokušaja duhovitosti.
Ona je znak destrukrtivnih namera blokadera, indikator njihove gluposti i još jedan simbol njihovog moralnog posrnuća.
I ne samo to: budući da na celom skupu koji je trebalo da pokaže snagu i energiju blokaderskog pokreta, nije viđeno ništa osim lutke - ovaj je jadni performans nedvosmsileni pokazatelj niskih grana na koje je za godinu dana taj pokret spao.
Što se slavilo - slavilo se. Što se blokiralo - blokiralo.
Narednog 1. marta niko ih se više neće ni sećati.
· Reaguj