GDE NESTADE "ISTORIJSKI 15. MART"?! Zvučni top kao novi alibi blokadera za propali protest i neispunjene snove
Prošlo je 12 meseci od 15. marta, datuma koji su blokaderi i opozicioni aktivisti najavljivali kao trenutak preokreta, dan kada će, kako su uveravali građane, vlast u Srbiji početi da se ruši kao kula od karata. Mesecima su pumpali očekivanja, crtali scenarije o "poslednjem činu" i uveravali javnost da je pobeda na dohvat ruke. I to pobeda bez izbora, na ulici, nasilnim prevratom.
Danas, međutim, od te euforije nije ostalo ništa osim pokušaja da se pažnja javnosti skrene sa objektivnog fijaska, a za to je ponovo poslužila bezbroj puta ispričana priča o navodnom korišćenju zvučnog topa. Uprkos tome što je nepostojanje takvog uređaja demantovano sa svih relevantnih adresa i što je afera koju su blokaderi tada pokušavali da pakuju odavno pala u vodu, isti taj narativ iskoristili su i na godišnjicu velikog protesta i to u svrhu zabašurivanja sopstvenog neuspeha.
Kao da građani nisu svesni da od "pumpanja" 15. marta 2025. nije ostalo ništa, ili gotovo ništa, blokaderi su preko medija koji ih podržavaju posegli za očajničkim pokušajem - da ćutanje o propasti protesta prekinu starom mantrom o zvučnom topu.
Ali, činjenice su neumoljive. Ono što su svim silama predstavili kao odlučujući pohod na vlast pretvorilo se u politički fijasko. Umesto blokaderskog talasa koji će preplaviti Srbiju, ostala je praznina i tišina o kolosalnom neuspehu, a onda se sve u narednim mesecima vratilo kao cunami i potopilo blokaderski front. Oni koji su tada najglasnije uveravali građane da je promena već počela danas izbegavaju da se sete sopstvenih obećanja.
Narativ koji se neprestano reciklira, poput ovog o zvučnom topu, služi da se izbegne ono najvažnije pitanje: kako je pokret koji je tvrdio da stoji pred pobedom uspeo da se raspadne čim su se otvorile prve političke i lične kalkulacije?
Jer, upravo je to prava slika događaja koji su usledili posle 15. marta. Umesto zajedništva i borbe za ideale o kojima su govorili, usledile su svađe, podele i borba za lične pozicije. Studenti, aktivisti i opozicioni političari koji su tada nastupali kao jedinstven front vrlo brzo su pokazali da svako vuče na svoju stranu - ko za političku funkciju, ko za ličnu promociju, a ko za neku drugu vrstu koristi.
Da su tada zaista verovali u ono što su govorili, danas bi imali snage da podvuku crtu i priznaju: očekivanja koja su sami podigli nisu uspeli da ispune. Očigledno je da je "veliki dan", koji je trebalo da promeni političku mapu Srbije, završio kao simbol nečeg sasvim drugog - političke neozbiljnosti, faktičke nemoći, sindroma pojave kratkog daha...
Ukratko, pokreta koji se raspao onog trenutka kada je postalo jasno da od obećane pobede nema ništa.
Kurir Politika
· Reaguj