KAD NA DIJALOG POZOVE PREDSEDNIK SRBIJE, ZA BLOKADERE JE TO 'UVREDA', A KAD IH CIMNE PICULA - OBAVEZA! "Sopstvenu državu gaze, legitimitet traže samo u Briselu"

U trenutku kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo poziva na dijalog i smirivanje političkih tenzija, deo opozicije i blokaderskog pokreta reaguje po već viđenom obrascu, pa razgovore unapred odbija, proglašava "uvredom za zdrav razum", kako je to formulisala potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, sam poziv pretvara u novu rundu političkih napada.

Upravo tu leži suština političkog paradoksa koji već mesecima karakteriše ponašanje opozicije i blokaderskih struktura kojima je glavni cilj od početka bio da u Srbiju "uvezu" političku arbitražu, pre svega iz Evropskog parlamenta uz svesrdnu pomoć hrvatskog evroposlanika i izvestioca za Srbiju Tonina Picule. Politička scena koju je Srbija dobila zahvaljujući ovako štetnom dejstvu blokaderskog pokreta ne govori mnogo o vlasti koju oni kritikuju, ali govori mnogo o antisrpskoj političkoj strategiji onih koji odbijaju da razgovaraju u sopstvenoj zemlji, ocenjuju sagovornici Kurira.

Istoričar Ognjen Karanović kaže za Kurir da je i ova situacija oko dijaloga jasno pokazala antisrpski karakter onih koji su opozicija Vučićevoj politici.

- Predsednik Vučić je nebrojeno puta ponudio ruku dijaloga i blokaderskim snagama obojene revolucije i tradicionalnoj opoziciji. Evo i sad, u svetlu najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora, blokadersko-opozicione snage odbijaju svaki dijalog i to pokazuje jasnu nameru ovih antisrpskih snaga u našoj državi. Njih apsolutno ne zanimaju izbori. Oni dobro znaju da ne mogu da pobede ni na jednim izborima, ne mogu da dobiju kritičan broj glasova da bi ugrozili državničku politiku Aleksandra Vučića i jasno im je da je srpski narod odavno poklonio svoje poverenje i srce toj politici Aleksandru Vučiću lično Srpskoj naprednoj stranci. Ali, njima su izbori potrebni kao gorivo i pogon za pokretanje novog talasa obojene revolucije, da bi pravili haos i da bi putem širenja straha i terora rušili ili pokušali da kompromituju izborne rezultate. Plan im je da onda na ulici osvoje vlast koju nisu zaslužili niti su je dobili. To pokušavaju da učine od početka blokada, to čine i danas, i nastaviće da rade i u narednom periodu - objašnjava Karanović.  

On napominje da je na blokaderskoj strani velika frustracija zbog toga što oni sada više nemaju apsolutno nikakvu podršku.

- Neka im bude srećno sa njihovim kandidatom političarem Vladanom Đokićem, lepo će se provesti sa njim i on sa njima, ali to je već tema o kojoj oni moraju da razmišljaju. Eto im njihovih boljševičko-trockističkih plenuma i zborova, pa neka tamo razmišljaju o tome šta im je činiti. Da postoji bilo kakvo poštenje i obzir prema državi Srbiji i njenim građanima, oni bi pre svega izašli iz tih nelegalnih tela i vratili bi se normalnom političkom kursu i diskursu. Pošto to od njih ne možemo da očekujemo, jer poput Marinike Tepić, oni nemaju ni zdravog razuma ni morala, onda možemo očekivati da će biti, političkim rečnikom kazano, praktično samleveni na sledećim izborima. Marinika Tepić je uvreda i za politiku i za državu Srbiju i za političku scenu, pa na kraju i za zdrav razum - zaključio je Karanović.

Bez odgovornosti

Politički analitičar Srđan Barac ocenjuje za Kurir da kada predsednik Srbije poziva na razgovor, konsultacije i dijalog, odgovor dela opozicije ne dolazi u formi argumenata, odgovornosti i spremnosti da se učestvuje u rešavanju problema, već u formi uvreda, napada i unapred pripremljenog odbijanja.  

- Tako je bilo i ovog puta. Podatak da je u prethodnih 15 meseci čak 154 puta upućen poziv na dijalog, a da je svaki put odbijen, govori više od bilo kakve političke poruke. To svedoči ne samo o odsustvu političke kulture, već i o činjenici da jedan deo opozicije svoj posao shvata krajnje neozbiljno, dok drugi deo u suštini više i ne funkcioniše kao politički subjekt u pravom smislu te reči. Jer politički subjekt podrazumeva odgovornost, ozbiljnost, sposobnost da artikuliše stav i spremnost da učestvuje u institucijama. Ako toga nema, onda ostaju samo buka, uvrede i potreba da se pažnja javnosti zadrži na proizvodnji sukoba. I posle poslednjeg poziva na konsultacije, umesto da se otvori prostor da se stvari vrate u normalne tokove, predsednik države ponovo postaje meta napada. Opozicija ne samo da je unapred odbila šansu za razgovor, već i sam čin poziva na dijalog pokušava da predstavi kao problem - naglašava Barac.

Kako kaže, suština ponašanja blokadera jeste da se sve što može da dovede do prevazilaženje političkih tenzija proglašava uvredom.

- Kada na dijalog poziva predsednik Srbije, onda to nije prihvatljivo. Kada se razgovara u domaćim institucijama, onda to navodno nema legitimitet. Ali zato nije problem da se ide u Brisel i Strazbur, da se razgovara sa izvestiocima poput Picule i da se politička potvrda traži van Srbije. Dakle, dijalog jeste prihvatljiv, ali samo onda kada ga vode stranci. To dovoljno govori o njihovom odnosu prema sopstvenoj državi, sopstvenim institucijama i sopstvenim građanima - zaključuje Barac.

Kurir Politika