Hrišćanska sekta prodala ju je konfučijanistima za osam miliona dolara. Nikada nije bila u oku naše države, iako je tu Pupin organizovao pomoć koja je stizala našem narodu. Veliko imanje obilazio je sa Nikolajem Velimirovićem, gospođa Helen Dženkins tu je odlučivala da nam šalje pomoć i na hiljade drugih trenutaka rađalo se na ovom imanju. Uvek u slavu srpskog naroda.
Kuće koje su bile na Pupinovom imanju posle njegove smrti, dopale su u ruke sekti. A kamen kojim ih je oblagao donošen je iz Srbije. Za vreme njegovog života, sve je bilo uređeno na idvorski način. Na imanju su radili mnogi Srbi, uzgajali su povrće i voće, brinuli o životinjama, pravili sir i kajmak. Zna se da su vikendom dolazile najbogatije njujorške porodice da kupuju hranu sa Pupinovog imanja.
A on je sav zarađen novac davao za infrastrukturu u Norfolku, za puteve, čak i most.
Sačuvana je u novinama jedna priča. Dobri profesor, pišu oni, spasao je prasiće koji su ostali bez majke.
Vozač je udario i usmrtio prasicu, a Pupin je veoma male prasiće uveo u trpezariju da se greju kod peći, a napravio im je i posebnu hranilicu. Eto, kaže se u novinama, kakav je to čovek, brine o toliko stvari, a stiže i da spasava životinje.
Kurir / Aleksandra Ninković Tašić
Foto: Printscreen
