TOTO JE BIO ZVER, ALI NIJE UBIJAO DESETINE STUDENATA ZBOG BUKE! Ovo su dva najopasnija kriminalca svih vremena! Narko-karteli su potčinili planetu

Meksički karteli danas se smatraju najopasnijim kriminalnim organizacijama na svetu. Razlog je jednostavan - brutalnost koju pokazuju u međusobnim obračunima, sukobima s državom, ali i običnim ljudima koji samo kažu nešto loše o njima jednostavno nema premca.

Čak ni ljudi poput sicilijanskog bosa Tota Rine, kome je nadimak bio Zver, ne odlučuju se da ubiju desetine studenata samo zato što su preglasni na ulici, niti da likvidiraju cele porodice, pa glave žrtava zakače na nadvožnjak. A takvi prizori u Meksiku su svakodnevica već deceniju i po.

Zabrana droge

Uspon latinoameričkih narko-kartela nije počeo u Meksiku, već u Kolumbiji, gde su uzgoj marihuane i koke bili uobičajeni zbog rituala domorodačkih naroda. Međutim, kad su 1971. američke i kolumbijske vlasti objavile rat protiv droge, umesto da je zaista suzbiju, samo su povećali njenu proizvodnju i potrošnju. To su iskoristile prvo sitne bande, poput Crne tune, da uspostave rute za transport narkotika iz Kolumbije u SAD, a onda su se javili i narko-karteli, među kojima se posebno isticao Medeljinski kartel, na čijem je čelu bio sada već legendarni narko-bos Pablo Eskobar. U svojevrsnom blickrigu oni su na brzinu potčinili planetu i sve mafijaške grupe sada su zavisile od njih i njihovih proizvoda.

- Mali gangster koji je jedva krpio kraj s krajem krađom automobila postao je kolosalna figura organizovanog kriminala. Bio je najbogatiji šef kriminalne organizacije u istoriji, a našao se i na Forbsovoj liniji najbogatijih ljudi sveta. Priključio se Medeljinskom kartelu, a zatim je postao dominantna figura u njemu. Stekao je popularnost među najsiromašnijima i preuzeo kontrolu nad 80 odsto kokaina na američkom tržištu. Bio je bezobziran i brutalan i bio je spreman na sve: da daje mito, otima ljude, ubija... Ubio je nekoliko predsedničkih kandidata koji su pričali loše o njegovom poslu, napao je palatu pravde u Bogoti ostavivši za sobom 90 tela, a zatim bombom razne avion u Kolumbiji, kad je poginulo 110 ljudi. Zbog međunarodnih poternica 1991. predao se vlastima, ali je to bila obična farsa i kad mu je dosadilo, samo je odšetao kući. Ubijen je 2. decembra 1993, a uprkos leševima koje je za sobom ostavio i terorističkim napadima, hiljade ljudi je došlo na bdenje i sahranu - piše Karlo Devito u „Enciklopediji organizovanog kriminala“.

Narko-geopolitika

Njegov krah doveo je do uspona drugih grupa, ali su iz svega toga ojačani izašli meksički karteli.

- Svi pamte vreme kolumbijskih megakartela, kao što su Zalivski i Gvadalahara kartel, nastalih na pepelu ere čuvenog narko-bosa Pabla Eskobara. Međutim, njihovu imperiju su sada preuzeli meksički karteli. U toku je jedinstven narko-geopolitički događaj - konačno prebacivanje moći s kolumbijskih proizvođača kokaina na meksičke prodavce droge - kaže za Dejli bist Robert Banker, ekspert za Latinsku Ameriku Instituta Američkog ratnog koledža.

On objašnjava da je pokušaj rata protiv droge u Kolumbiji, Meksiku i SAD bio kontraproduktivan i da je samo ojačao kriminalne grupe, posebno one u Meksiku, koje su preuzele velike delove teritorije te države, a svoj uticaj šire i preko granica.

- Kad god su SAD ili neka druga zemlja krenule u borbu protiv kriminalnih grupa, rezultat je bio katastrofalan. Priroda, kao i kriminalna ekonomija, obožavaju vakuum, koji odmah neko ispunjava. Tako su svaki kriminalni položaj preuzeli predatori iz moćnih meksičkih kartela. Te očvrsle ubice seju smrt u svojoj zemlji, a sada su stigli do polja koke, džungli i gradova Kolumbije, pa će samo pokrenuti novi talas nasilja. Meksički karteli predstavljaju hemisfersku pretnju za SAD i sve njene saveznike - navodi Banker.

Iz Meksika operišu najmanje tri velika kriminalna sindikata, a jedan od najvećih je Los Zetas. Ova organizacija nastala je tako što je grupa specijalaca federalne policije počela da radi za Zalivski kartel i postala njegova udarna pesnica. Kad su 2010. rešili da se osamostale, njihovu borbu za moć okarakterisale su brutalne likvidacije i ubijanje celih porodica. Njihova taktika obuhvata odrubljivanje glava, mučenja, atentate, otmice... Jedino što preti da im uzdrma moć su sukobi u samoj organizaciji između frakcija Bravo i Zetas. Poseban problem im pravi Kartel del Noreste, nekadašnja severna frakcija Los Zetasa, koja se osamostalila.

Specijalci ubice

Ipak, najveći njihov rival je kartel Sinaloa, sa sedištem u Kulijasanu. Ovu organizaciju, koju je decenijama vodio čuveni narko-bos Hoakin Guzman zvani El Čapo (Kratki), CIA smatra najmoćnijom kriminalnom organizacijom na svetu. Ni El Čapovo spektakularno hapšenje, u kojem je učestvovao čak i holivudski glumac i režiser Šon Pen, pa presuda nisu uspeli da uzdrmaju kartel, jer su ga preuzeli Ismael Zambada Garsija i Guzmanovi sinovi Alfredo i Ivan Arčivaldo. Kontrolišu rute za preprodaju droge iz Latinske do Severne Amerike, a bave se prodajom kokaina, opijuma, kanabisa, kristalnog meta, ekstazija...

Ponosni vođa se hvalio svojim carstvom

EL ČAPO: IMAM FLOTU AVIONA I PODMORNICA

Vođa kartela Sinaloa Hoakin Guzman, zvani El Čapo, najveći narko-bos od vremena Pabla Eskobara, u oktobru 2015, tri meseca pre hapšenja, dao je intervju slavnom glumcu i reditelju Šonu Penu.

- U posao s drogom ušao sam kad sam napunio 15 godina. Jedini način da se zarade pare za hranu bio je da se uzgajaju mak i marihuana. Sada snabdevam tržište s više heroina, metamfetamina, kokaina i marihuane nego iko na svetu. Imam pravu flotu podmornica, aviona, kamiona i brodova - ispričao je narko-bos.

U tom intervjuu El Čapo je rekao je da je droga deo kulture i Meksika i sveta, a na pitanje da li je ikad koristio drogu, odgovorio je:

- Ne, gospodine. Pre mnogo godina, da, probao sam. Ali nisam zavisnik. Nisam koristio drogu u poslednjih 20 godina.

Kurir.rs/Andrija Ivanović/Foto: Profimedia