UKLETI MART! AGRESIJA NATO NA SRBIJU: Smrt je stizala s neba! (4)

Pre dva dana, 24. marta, navršila se 21 godina od NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

Avioni iz Avijana poleteli su bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a već oko 20 časova prve rakete pale su na Kosovo i Metohiju, kasarne u Kraljevu i Mladenovcu, na Kuršumliju, Straževicu i vojni aerodrom Batajnica. Te noći jugoslovenska vlada proglasila je ratno stanje.

Koalicija 19 zemalja kao razlog za ovaj rat navela je potrebu da se „spreči humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji“ i da se obori režim Slobodana Miloševića.

Rezolucija 1244

Napadi na našu zemlju kretali su sa brodova u Jadranu i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Međutim, u pojedinim operacijama učestvovali su i strateški operateri koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa čak i iz Sjedinjenih Američkih Država. Bombardovanje Jugoslavije bilo je poslednji veliki međunarodni sukob u 20. veku. U 50 godina postojanja ovo je bilo prvi put da je NATO krenuo u rat.

Bombardovanje SRJ završeno je 10. juna iste godine, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su u Kumanovu Vojnotehnički sporazum. Ovim sporazumom ugovoreno je povlačenje snaga VJ sa Kosmeta i ulazak u pokrajinu međunarodnih trupa (KFOR).

Bombardovanje Jugoslavije zaustavljeno je, ali je nasilje na Kosovu nastavljeno.

O tome je, s naknadnom pameću, govorio generala NATO Majkl Džekson: „Nažalost, tragično je da smo posle povlačenja srpskih snaga imali obrnutu situaciju - neki kosovski Albanci su pomislili da je prikladno iskoristiti svoju većinsku poziciju da bi izvršili represiju nad srpskom manjinom.“

Sada, 21 godinu posle bombardovanja, Kosovo je etnički gotovo očišćeno od Srba, a 17. februara 2008. godine proglašena je jednostrana nezavisnost južne srpske pokrajine.

Razorena infrastruktura

Pored ljudskih žrtava, teško su razoreni infrastruktura, privredni objekti, škole, mostovi, zdravstvene ustanove, zgrada RTS, spomenici kulture. Ondašnje vlasti u Beogradu štetu su procenile na oko 100 milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. Grupa ekonomista G17 plus štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.

Poginulo je između 1.500 i 2.500 ljudi

BROJ ŽRTAVA SE JOŠ NE ZNA

Ni posle dve decenije ne postoji tačan spisak svih žrtava, a procene su da je od 24. marta do 10. juna 1999. poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi, a da je oko 6.000 ranjeno. Međutim, njihova imena niko nije popisao, niti napravio jedinstvenu bazu podataka.

Zasad se zna da je za 78 dana agresije poginulo najmanje 79 dece i 754 pripadnika Vojske i MUP. Ukoliko bi se posmatrao period od 1. januara 1998. do kraja bombardovanja, ubijena su1.002 pripadnika vojske i policije.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

UŽAS TRAJAO 78 DANA

• 24. mart počelo bombardovanje;
• 27. mart PVO oborio „nevidljivi“ bombarder F-117 kod Rume
• 1. april Srušen Petrovaradinski most u Novom Sadu;
• 12. april Bombardovan putnički voz u Grdeličkoj klisuri. Poginulo desetoro ljudi
• 14. april Četiri puta granatirana kolona izbeglica kod sela Madan, 70 ljudi poginulo, a 100 ranjeno
• 17. april Bombardovan aerodrom Batajnica, od gelera stradala trogodišnja Milica Rakić
• 23. april Bombardovana zgrada RTS, poginulo 16 radnika
• 27. april U bombardovanju Surdulice poginulo više od 20 civila, među njima i 12 dece, a više od 150 je povređeno
• 7. maj Niš je zasut kasetnim bombama, 17 civila ubijeno
• 8. maj Troje poginulo u bombardovanju kineske ambasade u Beogradu
• 12. maj Pogođen KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu, poginulo troje bolesnika i jedan radnik, a ranjeno više pacijenata
• 9. jun U Kumanovu potpisan Vojnotehnički sporazum

HAOS NA SVETE TROJICE... Da se zapamti!

VARVARIN: UBICE SU SE VRATILE

Bio je 30. maj, nedelja, praznik Trojice, lep dan... Duže od dva meseca trajao je napad na Jugoslaviju, Umorni od loših vesti, ljudi su izašli na ulice da zaborave na rat. Dosta ih je otišlo u crkvu da se pomoli Bogu da ovo čudo prođe, da upali sveću. Centar grada, crkvena porta, most na Velikoj Moravi... Sve je to na sto metara jedno od drugog. Računa se da se oko jedan sat po podne tu steklo oko četiristo duša...

Nisu stigli ni da se uplaše kad su doleteli avioni i sa dve rakete srušili most. Ubijeni su Ratibor Simonović (24) i njegova majka Ružica, koji su u tom su trenutku autom prelazili preko mosta.

Na mostu su bile i tri drugarice: Marijana Stojanović (16), Marina Jovanović (16) i Sanja Milenković (15). Sanju je geler pogodio u leđa, ostala je dopola da leži u vodi...

Povrativši se iz prvog šoka, narod je potrčao ka mostu. Još je oštri miris eksplozije cepao pluća, a prašina i dim kovitali se nad iskrivljenim gvožđem kad su presečenoj obali prilazili prvi spasioci, uplašeni od prizora koji će zateći. U metežu je neko vikao da zovu Hitnu pomoć, drugi su tražili konopce da se spuste do vode, neke žene su počele da nariču... kad su avioni doleteli opet i ovog puta hladnokrvno ubili još sedmoro ljudi.

Znali su, naravno, šta će se desiti posle rušenja mosta: da će doći bolničari i rodbina nastradalih, da će nastojati da pruže pomoć ranjenim... ali ih to nije omelo da se vrate i pucaju!

Posle drugog naleta aviona nastao je haos, niko nije znao hoće li biti i trećeg napada! Ranjenu Sanju su izvukli iz reke tek posle sat vremena, povezli je u bolnicu u Kruševac, ali je je izdahnula na putu...

Sanjina bista je u dvorištu škole, a zbog njene ljubavi prema matematici na spomenik stradalim Varvarincima pored mosta postavljen je šestar. Simbol nauke i razuma, kojeg pre 16 godina u Varvarinu nije bilo.

Najveći gubici…

SURDULICA: Bombardovali su bolnicu

Tridesetoro mrtvih, među kojima troje dece, bilans je rata najmoćnijeg vojnog saveza u istoriji ljudske civilizacije protiv Surdulice. Srazmerno broju stanovnika, ova varoš je imala najveće gubitke u državi. Građani su stradali u privatnim domovima koji su, kazao je portparol NATO Džejmi Šej, „pogođeni jer su promašeni vojni ciljevi“, kojih, uzgred, u Surdulici nije bilo, 30. i 31. maja bombardovan je kompleks zgrada u kojem su bolnica, sanatorijum za tuberkolozne i starački dom.

U sanatorijumu su bile i izbeglice... Ukupno je stradala 21 osoba.

Da bi jugoslovenska vlada dokazala da ovde nije bilo vojske, pozvana je međunarodna komisija da pregleda mesto nesreće. Desetak dana tela nisu uklanjana dok oni nisu stigli. Građani su za to vreme letvama rasterivali pse da ne razvlače delove tela.

Kad je komisija najzad došla, uverila se da među poginulima nije bilo vojnika. Ali kad su ih pitali zašto je Surdulica gađana, niko nije umeo reč da kaže.

Raketama na voz…

GRDELICA: Obmana Veslija Klarka

Bio je 12. april, drugi dan pravoslavnog Uskrsa, dvadeset i neki minut do podne, kada je brzi voz broj 393 iz Niša za Vranje i Ristovac prošao kroz Grdelicu. Samo malo kasnije, u 11 sati i 39 minuta, jaka eksplozija zatresla je kuće, izvaljujući vrata i prozore iz ležišta.

Prva raketa pogodila je drugi od četiri vagona i lokomotivu i prva kola gurnula nekih stotinak metara napred. Deset sekundi kasnije drugi projektil srušio je drumski most. Treća je pala na treći vagon, a četvrta, i poslednja raketa ispaljena u tom napadu, još jednom je pogodila drumski most.

Borba s vatrom trajala je sat vremena, ali usijanim vagonima spasioci nisu mogli da priđu još nekoliko časova posle toga.

Na spomeniku postavljenom uz železnički most danas je uklesano četrnaest imena, uz napomenu da neka tela nisu identifikovana. Prema svedočenju konduktera voza broj 393, u kompoziciji je bilo pedesetak putnika, među njima i deca. Nikakva evidencija putnika nije postojala, pa ni do danas nije utvrđen konačan broj žrtava. Mesecima kasnije Velika Morava izbacivala je na obalu, daleko nizvodno od mosta, ljudska tela...

Neposredno posle tragedije u Grdelici komandant NATO Vesli Klark izjavio je da je „zadatak pilota bio da sruši most“ i da on, kad je „u poslednjem delu sekunde shvatio da na most ulazi voz“, više „nije mogao da zaustavi raketu“. Nemački Frankfurter rundšau 2000. godine ustanovio je da je video-snimak koji je NATO emitovao bio ubrzan 4,7 puta kako bi se stvorila pogrešna slika o brzini voza.

SUTRA: ATENTAT NA PREMIJERA SRBIJE ZORANA ĐINĐIĆA

Kurir.rs/Momčilo Petrović/Foto: EPA