Pera Todorović je jedan od najzaslužnijih za to što su hajduci dobijali veliki prostor u savremenim medijima. U svojim Malim novinama pratio je „čačanski proces” protiv družine Milana Brkića toliko detaljno da su njegovi tekstovi postali jedan od glavnih izvora za shvatanje kako se na hajduke gledalo. Ipak, bio je jedan od onih koji su kritikovali korišćenje termina hajduk.
Zatočnici vere i slobode
Ovako je pisao u uvodniku za svoju „Hajdučiju”:
„Hajduk! Nekad ponosno i sveto ime, kojim se Srbin dičio - sada naša sramota i jad.
Stari hajduci bili su zatočnici vere i slobode, branioci i zaštitnici nejake sirotinje srpske protiv nasilja turskog - današnji razbojnici, koji nepravo nose ponosno ime hajduka, skidaju ženama đerdane s vrata, kradu i odvode decu u šumu da ucenjuju roditelje njine, i peku usijanim verigama ljude, da im pare iscede! Pravi zanat pravih pržibaba!
Jes, današnjim hajducima nepravedno se daje ime hajduka! Ali, po neznanju ili po nepažnji, tako ih krstiše naši prvi zakonodavci, tako je zapisano u zakonu, na to se ime navikao naš svet, pa ćemo ih i mi tako zvati. Hajdučija, hajdučija! Otkud ova nova hajdučija u pitomoj Šumadiji? Kakvi su to hajduci čiji harambaša, Milan Brkić, javno izgovara:
- Rekao sam vam, i neću da krijem: jes, istina, ja sam naročito ubijao naprednjake i liberale!
Predsednik pita:
- A što si ih ubijao?
- Zato što su me oterali u hajduke! - odgovara Brkić.
Kakvi su ovo hajduci? Mnogi će uzviknuti: To se vidi na prvi pogled, to su hajduci političari, hajduci radikali. Jeste, tako će mnogi uzviknuti!
Stojte, ne hitajte
A mi na to velimo: Stojte! Ne hitajte, ne brzajte s vašom ocenom i sudom, jer se možete opasno zaleteti i grdno prevariti.
Ovakav uzvik je nepravedan kao i uzvik koji se čuje s protivne strane:
- Hajdučija je čedo naše policije!
Hajdučija je naše zajedničko čedo; ona je gorki plod celokupnog našeg društvenog i političkog stanja!”
IZ POLICIJSKOG GLASNIKA 1897.
„Godine 1895. došao je ovaj isti hajduk Brkić sa svojom družinom na sam dan Uskrsa u selo Duškovce. To je bilo usred bela dana, kada se svi raduju Hristovu vaskrsenju, i kada se svaki hrišćanin veseli, sećajući se mučenika, koji je na krstu umro, da spase rod ljudski od zabluda i da ga zadahne ljubavlju prema svom bližnjem. Hajduk Brkić sa družinom uđe u mehanu, ali bez hrišćanskog milosrđa. Pred celim svetom koji se tu zatekao, izazove opštinskog predsednika, jednog člana i pisara opštinskog, pa svu trojicu pobije, opljačka i vrati se u šumu. Neverovatno, ali je tako.”
Kurir.rs/ Autor Andrija B. Ivanović Foto: Arhiva
NE PROPUSTITE
