Buna koja je okončana ispunjenjem svih zahteva pobunjenika i od svih sličnih podignutih u periodu prve vlade Miloša Obrenovića, između 1815. i 1839. godine, imala najdelekosežnije posledice - jedina je završena bez ljudskih žrtava!
Uz tursku podršku, Miloš Obrenović je uspeo da se uzdigne na rang prvog kneza. Vladao je čvrstom rukom, apsolutistički. Svojim slugama naređivao je da batinaju činovnike, zbog ličnog bogaćenja otimao je posao trgovcima, ni starešine po nahijama nisu se osećale sigurno...
Apsolutna vlast
Pošto Miloš nikako nije hteo da svoju vlast uredi zakonom i da odredi narodna prava, 1835. izbila je buna, čiji je glavni cilj bilo ograničavanje njegove aposolutne vlast.
Zavera je skovana u Kruševcu, u domu bogataša i starešine grada Stojana Simića, pred Božić 1835. Bilo je različitih stavova o odnosu prema Milošu: docniji ministar Đorđe Protić, kome je 1827. po Miloševom naređenju udareno 50 batina, predlagao je da ga ubiju; neki su bili za to da se zbaci s vlasti i protera, a Mileta Radojković zalagao se samo za ograničenje Miloševe vlasti ustavom, zatim za ukidanje kuluka, davanje narodu prava na upotrebu šuma i ukidanje naročitih povlastica za izvoznu trgovinu.
Radojković je bio vrlo visoko u piramidi vlasti. Rođen je u selu Đunis u kruševačkoj nahiji oko 1777. godine. U Prvom srpskom ustanku istakao se kao barjaktar u vojsci vojvode Jefte Stanovića, dok je u Drugom ustanku, kao temnićki starešina, učestvovao u mnogim bojevima protiv Turaka. Nakon ovih ustaničkih borbi 1815. godine postao je starešina Jagodinske nahije. A kada je 1834. godine Srbija podeljena na pet serdarstva, Mileta je postavljen za velikog kneza jednog od njih - Rasinskog serdarstva. I kada je došlo vreme za ustanak, jedino je on doveo ljude pod oružjem. Simić je doveo tek nekolicinu, dok ostali zaverenici nisu imali nikog uz sebe. Ukupno se okupila vojska od oko šest hiljada ljudi, koji su 19. januara 1835. iz Jagodine krenuli u Kragujevac.
U odbranu Miloševu stao je Toma Vučić Perišić. On nije hteo da odmah ulazi u borbu sa pobunjenicima, već je izašao pred njih i ponudio im da bude posrednik u pregovorima sa knezom.
Povratak kućama
Miloš, koji je boravio u Požarevcu i jedno vreme pomišljao čak i na bekstvo u Vlašku, prihvatio je razgovor sa vođama pobune, i kao svog predstavnika u Kragujevac poslao Dimitrija Davidovića, svog sekretara, da se obavesti o pobuni i zahtevima. Nakon što su Davidoviću izneli zahteve, Mileta Radojković i ostali izabrali su 35 izaslanika da te zahteve i lično prenesu knezu. Miloš je stigao u Kragujevac, izljubio se sa vođama pobune i rekao im: „Svi smo krivi! I ja sam sâm često grešio, trudimo se da se svi ispravimo i oprostimo uzajamno jedni drugima.“
Dogovoreno je da se pobunjenici vrate kućama i da niko zbog pobune ne bude pozivan na odgovornost, a Miloš je obećao da će do Sretenja (15. februara) doneti ustav.
Predsednik Sovjeta
Miletina buna se tako završila kompromisom, u miru, bez prolivanja krvi i materijalne štete, blagodareći i Milošu, ali pre svega Mileti, čiji je cilj bio da mirnim putem ograniči vlast vladara. Direktna posledica ove bune je donošenje prvog ustava Kneževine Srbije.
Mileta Radojković nastavio je da se bavi politikom, sa mesta predsednika Sovjeta (tadašnje vlade) povukao se 1842. godine, vrativši se u Jagodinu, gde je i umro 26. septembra 1852. Sahranjen je u porodičnoj grobnici, koju je za života podigao, u porti varvarinske crkve.
Sretenjski ustav
Trajao mesec dana
Sretenjski ustav je prvi ustav u istoriji Srbije i na prostoru bivše Jugoslavije. Bio je jedan od modernijih, demokratskijih i liberalnijih ustava svog doba, a predstavljao je najistočniji odblesak Francuske revolucije. Ukinut je pod pritiscima Turske, Rusije i Austrije 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja, a njegov pisac Dimitrije Davidović je isteran iz službe.
Momčilo Petrović
