Najnovije vesti

OKRENULI TOČAK ISTORIJE: Vinčanska kultura - eksplozija kreativnosti i tehnološkog napretka, koju MORAMO SPASTI OD PROPASTI
Foto: privatna arhiva

ZA PONOS

OKRENULI TOČAK ISTORIJE: Vinčanska kultura - eksplozija kreativnosti i tehnološkog napretka, koju MORAMO SPASTI OD PROPASTI

Specijal
08:54h

Vinča je mnogima asocijacija samo na predgrađe Beograda, Institut, pa i deponiju i zagađen vazduh. Ali Vična je, pre svega i milenijumima pre toga - blago! Istinsko, arheološko blago koje nam pokazuje da su ovde, na našim prostorima, pre 7.000 godina živeli ljudi koji su civilizaciju pokrenuli u progres. Ali to blago tek treba da sredimo i svetu pokažemo. Njegov izgled je daleko od onoga što uistinu jeste i treba da bude!

Probijanje uličicama međ kućama, uz veliku muku da ne udariš kakvo dete koje opušteno krivuda kolovozom na biciklu il' trotinetu, vodi nas do Belog brda, kako je zvanični naziv lokaliteta, koji je centar i sinonim za kulturu koja pokriva nekoliko današnjih država. Nad puteljkom odvojenim od obale i kafića uzdiže se "odsečeno" brdo, do čijeg vrha vode stepenice. Panoi ukazuju da je tu zapravo arheološko nalazište i deo Muzeja Grada Beograda. Ali to "odsečeno" brdo znači da je klizište odnelo deo blaga i da moramo sačuvati ono što je ostalo. Na vrhu brda - barake, kao radničke - s gomilom obuće pred vratima i četiri-pet pasa koji lenjo uživaju pred ulazom. Tu se arheolozi odmaraju i rade. A tu je i omaleni muzej s vrednim ostacima dela ruku vinčanskih ljudi. Priceless, što bi se reklo.

1 / 7 Foto: privatna arhiva

Fakti kažu da se u Vinči živelo od neolita, još od 5.300 godine pre nove ere, te da od tada život nije ni prekidan. Odlazak ledenog doba u istoriju omogućio je stvaranje prvih ljudskih zajednica koje proizvode hranu, a samim tim i generacijama da mogu da žive na istom mestu. Baš to je Vinča. Ali i više od toga. Ispokapavanjima, koja su krenula početkom 20. veka, nađeni su ostaci starčevačke kulture, koja je obitavala i pre vinčanske, od 6.300 do 5.400 p. n. e.

Vinča
foto: privatna arhiva

BOJANA VIŠEKRUNA: NEZAOBILAZNA STANICA NA KULTURNO-TURISTIČKOJ MAPI EVROPE

Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije, turizam i nauku, kaže za Kurir da je pripremljena studija opravdanosti, a u toku je izrada strategijskog master plana za proglašenje Belog brda turističkim prostorom.

- Ideja je da se područje prostire od stare škole u Vinči, uz Bolečicu do Dunava i nizvodno skroz do peščare. Pored prateće turističke infrastrukture, uređenja obaloutvrde i zelenog koridora s pešačko-biciklističkom stazom, planira se izgradnja naučno-istraživačkog centra, centra za posetioce, muzeja na otvorenom u crvenoj zoni, gde su još uvek aktivna iskopavanja, neolitski kamp, arheo-park za decu, kao i arheo-sadržaj za odrasle. S obzirom na izuzetnu lokaciju na Dunavu, verujemo da će najveći broj turista dolaziti upravo s vode, a značajno je što će i krak auto-puta ka Rumuniji imati isključenje u centru naselja, svega tri minuta automobilom do lokaliteta - objašnjava Višekruna i dodaje:

- Belo brdo postaje centar mreže neolitskih lokaliteta, koji su širom Srbije, i središte razvoja, inovacija i inspiracije - nezaobilazna stanica na kulturno-turističkoj mapi Evrope. A najveću korist imaće najpre meštani Vinče i opštine Grocka.

- U Belom brdu, na 15 km od današneg centra Beograda, ljudi počinju, prvi put u istoriji, da žive u protourbanim zajednicama, koje broje od stotina do više hiljada ljudi. Kuće nalik današnjim bile su uz ulice, a pravljene su od drveta, trske i gline, s velikim pećima koje su ih grejale. I što je najzanimljive, bile su, što bi se danas reklo, energetski efikasne, a i ekološke, kakve čak i danas grade ekološki osvešćeni ljudi - priča za Kurir dr Miroslav Kočić iz Arheološkog instituta.

Miroslav Kočić
foto: privatna arhiva

Bila je tu izuzetno razvijena trgovina, pa su vinčanski ljudi na Karpatima nabavljali vulkansko staklo, razmenjivali ga na prostoru niz Dunav i šire, a iz Egeja su donosili školjke i pravili nakit. Ali ne samo to - oni su izveli i tehnološku revoluciju - topili su metal i zauvek promenili tok civilizacije!

A onda, sva ta blagodet i većina vinčanskih lokaliteta nestaje oko 4.600 godine p. n. e.

- Na dosta njih nađen je sloj paljevina. Ne zna se da li ih je neko drugi spalio ili oni sami, ali da je bio samo požar, ne bi nestala sva naselja u današnjoj centralnoj Srbiji - kaže Kočić.

Sledi potom bakarno doba, stočarstvo i nomadi... drugi svet.

Dubravka Đukanović
foto: printskrin

Ali danas je naš zadatak da sačuvamo, sredimo ovo blago i pokažemo ga svetu. Zato je Vlada Srbije pokrenula trogodišnji kapitalni projekat "Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči" januara 2020. Dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da za početak mora da se sanira aktivno klizište. Muzej Grada Beograda je 2020. naručio projekat sanacije klizišta, a njime je predložena izrada tri grupe šipova, od kojih je jedna na samom nalazištu, pa je Zavod početkom 2021. naručio reviziju projekta i zamolio Unesko da im imenuje nezavisnog eksperta.

- Na osnovu revizije projekta, koju je uradio Institut "Jaroslav Černi", izostavljena je treća zavesa šipova, sporna sa stanovišta zaštite kulturnog nasleđa. Predviđeno je rešavanje pitanja dotoka atmosferskih i otpadnih voda sa okolnih površina, koje su jedan od ključnih razloga za nastanak klizišta - objašnjava za Kurir Đukanovićeva.

OTISCI DEČJIH PRSTIJU

- Vinčanski ljudi su poznati i po keramici, a zanimljivo je da su na sitnim komadima nađeni otisci dečjih prstiju, što znači da su mališane kroz igru učili da prave posudice. Na razboju su od lana pravili odeću, a imali su pšenicu, ječam, proso... Pravili su i napitak sličan pivu, a od mleka nešto nalik maslacu i siru - priča dr Miroslav Kočić.

Planirano je da Belo brdo postane dobro uređen arheološki park, a mešunarodni konkurs za rešenje tog projekta biće raspisan u decembru.

- Lokalitet Belo brdo zamišljen je i kao svojevrstan muzej na otvorenom, u kom će posetioci moći da vide postavku, a ponekad i da učestvuju u samim arheološkim iskopavanjima, koja će postati deo stalne postavke na otvorenom, a arheološko nalazište Belo brdo s vizitorskim centrom i naučnoistraživačko-razvojnim centrom postaće hab razvoja, inovacija i inspiracije - naglašava Đukanovićeva.

O VINČANSKOJ KULTURI

Vinča
foto: privatna arhiva

- postojala od 5300. do 4200. godine p. n. e.

- bila na površini koja danas obuhvata delove Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, BiH, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i celokupne teritorije Srbije

- više od 600 poznatih vinčanskih lokaliteta širom Srbije

- površine vinčanskih lokaliteta su od nekoliko do 100 ha

- u Vinči se živi u kontinuitetu gotovo 7.000 godina - tokom praistorije, antike, srednjeg veka i veoma intenzivno od početka 19. veka, kad je formirano selo Vinča

- arheološko nalazište Belo brdo je na krajnjem severoistočnom delu današnjeg naselja, na brdskom prostoru, na desnoj obali Dunava

- 10 m kulturnog sloja je nataloženo u nalazištu

- na lokalitetu je otkrivena i starosrpska nekropola, upotrebljavana za sahranjivanje od 8. do 16. veka

SANACIJA LOKALITETA

- FAZA I - izrada prve zavese šipova na obaloutvrdi, izgradnja potpornih šipova na obaloutvrdi i kontratega od armirane zemlje (od kraja 2021. do maja 2022)

FAZA II - po potrebi, druga zavese šipova na obaloutvrdi

Kurir.rs/J.S.Spasić

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja