Potpuni i stalni nadzor stanovništva nije više samo mračna budućnosti na koju upozoravaju pisci distopijskih romana poput "1984" ili "Vrlog novog sveta". Potpuni i stalni nadzor stanovništva je svakodnevica, nešto toliko prisutno da većina ljudi na to i ne obraća pažnju.
DVA SMERA
Pametni telefoni, od kojih se većina ne odvaja ni dok spava, i prateći uređaji snimaju sve što izgovorimo, beleže svaki naš korak u stvarnom svetu (i preko GPS-a i preko brojača koraka) i na internetu, analiziraju naše navike, proučavaju šta nam se sviđa, a šta ne, koliko nam brzo srce kuca, kako spavamo, koliko često vežbamo... Možda i dalje ne znamo "sanjaju li androidi električne ovce", što bi rekao Filip K. Dik, ali danas android u našem džepu ili ruci, ali i iOS i tehnološki giganti iza tih sistema, znaju maltene i šta sanjamo. Nekad bolje i od nas samih.
I ne samo da znaju sve o nama već te podatke skladište, analiziraju i neskriveno zloupotrebljavaju. Tehno-giganti poput Gugla, Fejsbuka, Jahua... već odavno se ne bave samo prikupljanjem podataka već njihovim korišćenjem na te iste korisnike, ali i tržište uopšte, utiču. Pored toga, a to je najbolje pokazao skandal sa "Kembridž analitikom", oni trguju legalno i nelegalno prikupljenim podacima zarađujući stotine milijardi dolara godišnje, koriste ih da naprave efikasnije, personalizovane oglase, ali i menjaju političke i druge stavove korisnika.
ČETIRI TUŽBE
Potpuni nadzor na koji mnogi upozoravaju, dodatno pojačan u doba pandemije korone poslednje dve godine, sprovodi se skoro bez ikakve kontrole tehno-giganata. Zato su prošle sedmice američke države Teksas, Indijana i Vašington, kao i Distrikt Kolumbije tužile Alfabet, kompaniju u čijem je vlasništvu Gugl, zbog, kako su naglasili, prevara korisnika o praćenju lokacije.
- Gugl lažno navodi korisnike da veruju kako će promenom naloga i podešavanja na uređaju zaštititi privatnost i kontrolisati kojim ličnim podacima kompanija može da pristupi - saopštila je kancelarija državnog tužioca grada Vašingtona Karla Rejsina, a prenosi Rojters.
Uprkos tome, dodaju, "Gugl nastavlja da sistematski nadzire korisnike i profitira od korisničkih podataka, što je jasno kršenje njihove privatnosti".
Tužilac Teksasa Ken Pakston rekao je da Gugl vara korisnike jer nastavlja da prati njihovo kretanje čak i nakon što u podešavanjima to isključe. Njegov kolega iz države Vašington Bob Ferguson rekao je da je Gugl u 2020. zaradio 150 milijardi dolara samo od reklama.
- Praćenje lokacije je osnova Guglovog reklamiranja. Zbog toga oni imaju finansijsku potrebu da spreče korisnike da od njih kriju lokaciju - naveo je on.
Američki senator Ričard Blumental rekao je za Rojters da su "zastrašujuće optužbe koje tužioci iznose protiv tehnoloških kompanija", ali da te kompanije i dalje nastavljaju da varaju, lažu i da im je profit bitniji od zaštite privatnosti korisnika.
Alfabet i Meta: Rekordni profit i rekordni pad
Kompanija Alfabet, majka kompanija Gugla, prošle godine oborila je rekord u godišnjem prihodu. Kako je saopšteno prekjuče, uprkos pandemiji korone i drugim problemima na svetu, imala je skok profita za 41 odsto, što je ukupno 257 milijardi dolara. Zanimljivo, s druge strane, da je kompanija Meta, što je rebrendirano ime Fejsbuka, u četvrtak imala pad na berzi od 26,4 odsto. Time je tržišna vrednost kompanije smanjena za 230 miliona dolara, a to je najveći dnevni gubitak u istoriji Vol strita.
DIGITALNI ŽIVOT
- Od kraja 20. veka svakodnevni život većine nas se pomerio i u digitalnu sferu. To je dovelo do takozvane onlajf dimenzije, koja predstavlja povezanost naših života na mreži i van nje. Rezultat svega toga je da na ljudska prava i slobode sada više utiču pravila velikih tehnoloških kompanija nego država. Odluka Tvitera da ućutka bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa nakon nasilja u Kongresu, zabrana Fejsbuka australijskim izdavačima novina da dele i gledaju vesti na njihovoj platformi i odluka Jutjuba da zabrani antivakcinaški sadržaj kako bi sprečili širenje dezinformacija samo su neki od primera kako tehnološke firme dobijaju nove uloge i postaju globalne sile - piše Đovani de Gregorio, istraživač sa Univerziteta Oksford, za Konversejšen.
Kako on navodi, promene dovode do pitanja ko sada ima legitimitet da kontroliše informacije, ko bi trebalo da ima moć nad njima i kako demokratija može da funkcioniše u modernom dobu.
- U digitalnoj eri jedna od osnovnih briga vezana je za to ko može da ugrozi prava i slobode ljudi. To je pokazala afera "Snouden", kada je radnik CIA razotkrio koliko ljudi prati američka NSA. Ali privatne kompanije sada dominiraju internetom i sprovode pravila korišćenja koje utiču na milijarde korisnika širom planete. Kapacitet tehnoloških kompanija da postavljaju i sprovode pravila na globalnom nivou pokazatelj je njihove moći. Ustavna pravila se ne odnose na njih - navodi De Gregorio.
BEZ ČITANJA
Amerika, Rusija, Evropska unija i Kina poslednjih godina sve više pokušavaju da uspostave neki način kontrole nad tehno-gigantima. Ipak, ne uspeva im jer većina ljudi i ne razmišlja o tome na šta pristaje kada kupi neki uređaj, aktivira softver i klikne boks na kome piše "pročitao sam i prihvatam uslove korišćenja", uglavnom bez ikakvog čitanja.
- Ako vam je potreban argument da živite u naučnofantastičnom svetu, samo pogledajte u svoj telefon. Ovaj slatki, tanki i neverovatno moćni alat postao je centralni deo naših života, toliko da i ne razmišljamo o tome. Deluje sasvim normalno da ga izvučete iz džepa gde god da ste na planeti i da pričate s nekim na ko zna kom delu planete. Ali svakog jutra, kad uzmete telefon u ruke, pravite sporazum sa operaterima: "Hoću pozive, a zauzvrat kompanija uvek zna gde sam." Ovo je veoma intiman vid nadzora. Telefon prati gde živite i gde radite. Prati gde provodite vikende i večeri. Prati koliko često idete u bar i da li vozite brzo. Prati i s kim se srećete i pored koga spavate. Ovi akumulirani podaci mogu bolje da odslikaju vaš dan nego vi sami. Još 2012. naučnici su uspeli da ovakve podatke iskoriste i s neverovatnom preciznošću pretpostave šta ćete uraditi u naredna 24 sata - piše Brus Snajer, američki kriptograf, kompjuterski stručnjak i pisac u knjizi "Podaci i Golijat: Skrivena borba za prikupljanje podataka i kontrolu nad vašim svetom".
Normalizacija praćenja: Mnoge vlade pandemiju iskoristile kao opravdanje za uvođenje nadzora
Pandemija korone već dve godine drastično menja planetu na mnogo načina, a jedan od ključnih je to što je praćenje svega što radimo postalo masovnije i intenzivnije nego ikad pre.
Na internetu se radilo, sastančilo, družilo... pa je ta masovni odlazak ljudi onlajn olakšao i masovno praćenje.
Tehnološki giganti iz Silicijumske doline već dugo zarađuju milijarde dolara skupljajući i prodajući podatke o korisnicima i sve to su samo pojačali, ali su se u to sad uključile i države, pravdajući masovni nadzor borbom za zaštitu zdravlja građana.
- Tehnološki napredak poslednjih godina doveo je do toga da pandemija kovida 19 bude apsolutno novo iskustvo za moderno društvo. Ljudi u vreme španske groznice 1918. nisu imali priliku da razgovaraju i vide rođake izolovane u drugom delu zemlje, nisu mogli da rade od kuće, niti da prate koncerte svojih omiljenih muzičara s kauča - pišu u radu "Pandemija kovida 19: Još jedan katalizator za državno praćenje ljudi" portugalski istraživači i sociolozi Antonija do Karmo Bariga, Ana Filipa Martins, Marija Žoao Simoes i Delsio Faustino Nunjes.
Oni navode da su mnoge vlade požurile da pokrenu elektronske sisteme nadzora bez razmatranja etičkih posledica ili debate unutar društva.
- Važno je naglasiti da većina mera masovnog nadzora predstavlja pretnju po privatnost i demokratiju, a sada se suočavamo s rizikom normalizacije praćenja. Osim toga, opasno je što je nadzor sve prisutniji zbog mera uvedenih kao odgovor na krizu - pišu istraživači.
Kurir.rs/Andrija Ivanović
