Tokom vazdušnih napada NATO na Jugoslaviju u Hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su 20. aprila 1999. godine služili ruski i srpski patrijarh Aleksej II i patrijarh Pavle, posle koje su se „Molitvom za mir” obratili desetinama hiljada ljudi okupljenih na platou ispred najveće beogradske svetinje.
- Budemo li zaista onakvi, kao što su bili preci naši, to jest onakvi kao što Bog od nas želi, očekuje i traži, pomoći ćemo i svome rodu, pa i neprijateljima našim da dođe mir i nama i njima, u ovoj zemlji ovako natopljenoj krvlju, kojom se ona i dalje natapa. Gospode Bože, Isuse Hriste, sine Božji, i Sveti Georgije, velikomučeniče za ime Božje, pomozite i nama, da budemo onako kao što valja i trebuje. Uvek ljudi, a nikada neljudi - poručio je tada blaženopočivši patrijarh Pavle okupljenom narodu.
Mnoge njegove mudrosti i reči, kao i ove, ostale su upamćene. Zbog svoje odmerenosti, ali i skromnosti, patrijarhove reči se često koriste među građanima.
- Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje - jedna je od najcitiranijih mudrosti pokojnog patrijarha Pavla, koja ga možda najbolje i opisuje. Kada je preminuo, ceo naš narod je plakao.
Reči patrijarha Pavla koje odzvanjaju i danas:
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.
Naša je obaveza da pomažemo bližnjem u nevolji, ali ne čineći pritom nikakvo nasilje, jer svako je slobodan da izabere da li će da krene putem spasenja.
Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda.
Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.
Pravedan čovek, i kad nije kriv, pretpostavlja da je kriv. A nečovek nikad nije kriv - uvek su krivi drugi.
Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate.
Smirenost je, dakle, braćo i sestre, majka sviju jevanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.
Smatram da smo za tragediju u Jugoslaviji odgovorni svi. Da su se u ovoj situaciji raspada Jugoslavije našli danas oni ljudi koji su je na miran, ljudski način sporazumom stvorili 1918. godine, mislim da bi je oni i razložili na miran, ljudski način, sporazumom.
NE PROPUSTITE
Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari ne treba zasnivati ništa, pogotovo ne život.
Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bismo mogli biti i ne bismo bili dužni da to budemo.
Nije važno ko odakle potiče, nego u šta izraste.
Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi - jer, ljubav je veza savršenstva - kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima”, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.
Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi. Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.
Porodicu smatram osnovom ljudske zajednice i nezamenljivom za duhovni razvoj čoveka. U porodici se čuva vera predaka, drži se do osnovnih duhovnih vrednosti, koje nas vode kroz život.
Porodica je mala crkva, njenih svetinja i običaja ko se drži ne može zalutati u ovom otuđenom, ispražnjenom, posuvraćenom svetu.
Da je i svima nama kao ljudima jasno načelo da „zlo dobra doneti neće”, da je „krv ljudska hrana naopaka”, stvari bi išle sretnije.
Mina Branković
NE PROPUSTITE
