POTPUNA VLAST! Adolf Hitler pomoću TERORA pobedio na izborima i uspostavio monstruoznu nacističku državu, ON MU JE BIO INSPIRACIJA

Pa­lje­nje Ra­j­h­sta­ga 27. fe­brua­ra 1933. omo­gu­ći­lo je vo­đi na­cio­na­l­so­ci­ja­li­sta da si­lom i uki­da­njem gra­đan­skih pra­va po­be­di na po­sled­njem vi­še­par­ti­j­skom gla­sa­nju u me­đu­rat­noj Ne­ma­č­koj 5. marta

Hitler je rođen u mestu Braunau na Inu, u Austriji, 20. aprila 1889. U mladosti je sanjao umetničku, slikarsku karijeru, ali u tome nije uspeo. U maju 1913. preselio se u Minhen kako bi izbegao da služi u vojsci Austrougarske, ali kada je 1914. izbio Veliki rat, otišao je u borbu za Nemačku, dva puta je ranjen i dobio je dva Gvozdena krsta.

- Kao i milioni drugih Nemaca, Hitler nije mogao da prihvati poraz koji su Nemačkoj nanele Velika Britanija, Francuska i SAD 1918. Kao i oni, prihvatio je legendu da nemačka armija nije poražena na bojnom polju već da su joj, kako su govorili, nož u leđa zabili zabušanti kod kuće. Hitler je bio siguran da su ti „zabušanti” uglavnom Jevreji i „crveni” pacifisti. Hitlerova vera u netačnu legendu navela ga je da napravi ključnu odluku u životu: da uđe u politiku - navodi Vilijam L. Širer u knjizi „Uspon i pad Adolfa Hitlera”.

Kako je bio bez posla, dodao je, Hitler je rešio da ostane u vojsci. Bio je stacioniran u Minhenu, koji je smatrao drugim domom. Njegov zadatak bio je da špijunira političke partije koje su poraženim nemačkim generalima delovale subverzivno, tj. komunističke, socijalističke ili pacifističke.

- Jednog septembarskog dana 1919. dobio je naredbu da pogleda malu političku grupu koja se nazivala Nemačka radnička partija. Generali su bili sumnjičavi prema svim radničkim partijama. Otkrio je skup oko 25 ljudi u pivnici u Minhenu. Ali nije video ništa značajno u toj grupi. Sledećeg dana poslali su mu poziv da im se pridruži. „Nakon dva dana dana razmišljanja i nervoze, konačno sam rešio da moram da preuzmem taj korak. To je bila najvršća odluka mog života”, napisao je on kasnije o tome. Adolf Hitler postao je sedmi član Komiteta Nemačke radničke partije. Od ove male i beznačajne organizacije stvorio je Nacističku partiju i pretvorio je u najveću, pa jedinu stranku u Nemačkoj, s milionima oduševljenih članova - napisao je Širer.

Ispostavilo se da je Hitler dobar organizator i još bolji propagandista. Promenio je ime organizacije u Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija, pa je smislio zastavu - crni kukasti krst u belom krugu na crvenoj pozadini. Ubrzo je ona postala fascinacija Nemaca i mnogi su pojurili da stanu pod taj barjak - naveo je Širer.

Musolini kao inspiracija

Ekstremistička ideologija već je kuljala po Evropi, a 1922. godine fašisti Benita Musolinija maršom na Rim uspeli su da preuzmu vlast u Italiji i uspostave prvu fašističku državu. Inspirisan time, Hitler je 8. novembra 1923, tokom nacionalističkog skupa u Minhenu, pokušao da otme vođe bavarske vlade i natera ih da podrže puč u Berlinu. Nije uspeo, jer nije imao još dovoljno pristalica, ali sa ekonomskim kolapsom to se promenilo.

- Nemačka valuta odjednom nije imala više nikakvu vrednost. Odjednom je 40 miliona maraka vredelo svega jedan američki cent. Posledice su bile katastrofalne. Plate nisu imale skoro nikakvu vrednost. Ljudi nisu imali novca ni da kupe hranu za preživljavanje porodice. Nije bilo čudno što su čekali nekog da ih izbavi iz te nemoguće situacije. Adolf Hitler, uvek vrhovni egoista, nije imao problema da ubedi sebe da je on taj čovek. Zahvaljujući amnestiji, pušten je iz zatvora, u kojem je završio zbog neuspešnog puča, 1924. Svima u Nemačkoj se činilo da je s njim gotovo. Strani ambasadori pisali su da će nacistički vođa uskoro biti zaboravljen, milionima je bio smešan zbog brkova nalik Čarliju Čaplinu. Ali on nije bio obeshrabren. Njegova knjiga „Majn kampf” (Moja borba) postala je najprodavanija i od nje je do 1933. Hitler postao milioner. U njoj je najavio svoje buduće poteze, od stvaranja moćne armije, preko uništenja Francuske, pripajanja Austrije, Čehoslovačke, Poljske, pa do napada na Sovjetski Savez, a sve kako bi Nemačka postala „gospodar planete”. Najavio je i uništenje republike, ukidanje demokratije, zabranu sindikata, svoju ulogu vrhovnog diktatora, kao i „rešavanje Jevreja” - napisao je Širer, američki novinar koji je izveštavao iz Nemačke u vreme nacista.

Munjevit uspon

Uspon Hitlera i nacista u vreme velike ekonomske krize bio je munjevit - na izborima u maju 1928. imali su svega 2,6 odsto glasova, u septembru 1930. već 18,3 procenta, da bi u novembru 1932. osvojili 33,1 odsto. Postali su najjača partija u Rajhstagu, ali s nedovoljno poslanika za preuzimanje vlasti. Međutim, Hitler je konačno uspeo da obezbedi podršku vojske i delova industrije i konzervativaca i 30. januara formalno je postao kancelar i šef manjinske vlade nemačke republike, države koju je obećao da će uništiti.

- Hitler je pričao o „nemačkoj revoluciji” i obećao da će Treći rajh trajati hiljadu godina. Kad je došao na vlast, on nije imao nikakvu nameru da postane zarobljenik sistema, pa je radio brzo na tome da uspostavi i ojača svoju potpunu diktaturu. Paljenje Rajhstaga 27. februara 1933. dalo mu je mogućnost stvaranja temelja za stvaranje totalitarne jednopartijske države, a prateći zakoni koje na silu doneo Rajhstag legalizovali su taktiku zastrašivanja protivnika i ukidanje građanskih prava u Nemačkoj - napisao je Siprijan P. Blamires u knjizi „Svetski fašizam, istorijska enciklopedija”.

Hitler je rešio da raspiše nove izbore, ali kako je znao da su male šanse da pobedi pošteno, naterao je predsednika Paula fon Hindenburga da 28. februara donese Dekret predsednika Rajha za zaštitu naroda i države. Tim dekretom suspendovana su mnoga građanska prava, ali je pokrenut i obračun s komunistima, kao i svim drugim strankama koje su nacisti smatrali opasnošću. To im je omogućilo da organizuju izbore 5. marta 1933. na kojima su, pre 90 godina, definitivno uspostavili svoju vlast u Nemačkoj i započeli najmračniju eru i istoriji sveta.

Glasanje 5. marta

- Nemačka danas ide na glasanje pod utiskom događaja koje su majstorski inscenirali nacionalsocijalisti. Skoro cela Nemačka slušala je govor g. Hitlera koji je održan u Kenigzbergu. Govor g. Hitlera kretao se u okviru iste ideologije u kojoj su se kretali i svi dosadašnji njegovi govori, ali je bio još vatreniji, još sugestivniji. Svoj govor kancelar g. Hitler završio je u pravom religioznom zanosu, molitvom Bogu da ga vodi do pobede, kako bi se nemački narod najzad oslobodio. Hitlerizam, izgleda, više nije politički pokret već se smatra novom religijom - pisala je Pravda 6. marta 1933. u tekstu pod naslovom „U Nemačkoj se glasa”.

Dan kasnije beogradski list je još detaljnije izveštavao o, kako navode, „trijumfu hitlerizma”.

- G. Hitler je odneo izbornu pobedu. Rezultati tako kažu. Ali, s druge strane, i pored toga što je vladao nezapamćen teror, i pored toga što se može smatrati da izbori nisu bili nimalo slobodni - vidi se da se socijalna demokratija dosta održala. G. Hitler, iako ima veliku pobedu, ipak ne može biti zadovoljan. Pre svega, ta pobeda nije došla slobodno. Drugo, sada se g. Hitler manje može nadati mirnoj vladavini. Nemačka nije umirena niti će je moći umiriti ova takozvana pobeda g. Hitlera. Naredni dani to će sasvim jasno pokazati. Mi im polako idemo u susret, ali će se videti da je ova pobeda g. Hitlera samo fiktivna - pisali su novinari Pravde i dodali:

- Rezultati nemačkih izbora su očekivani u Francuskoj, naročito u Parizu, s najvećom napetošću. Celokupna pariska štampa konstatuje da izborni rezultat znači trijumf g. Hitlera. Nemački narod je sebi dobrovoljno dao novog gospodara - piše Žurnal. Naročito dopisnik Entransižana daje opširan prikaz velike parade štalhelma i o svojom utiscima piše ovo: „Čovek gleda i sluša i pita se kuda ide Nemačka. Više nikako nemam utisak da je ikada postojao Versajski ugovor i pobeda Francuske, koja je skupo plaćena i teško izvojevana.”

Na tim izborima Nacionalsocijalistička partija Nemačke osvojila je 43,9 odsto glasova, mnogo više nego nekoliko meseci ranije. To je omogućilo da s Nacionalističkom narodnom partijom formira vlast i omogući Adolfu Hitleru da nastavi gašenje institucija i preuzimanje potpune kontrole nad zemljom.

Korak ka ratu

- Trikovi su omogućili Hitleru da konsoliduje svoju moć. Do kraja marta on je jednostavno eliminisao opoziciju iz Rajhstaga ili im je zapretio da ga podrže da dobije dve trećine glasova za promenu ustava. Promenom, on je od Rajhstaga preuzeo sve zakonodavne funkcije. Političke partije u Nemačkoj postale su mu suvišne, pa je do leta 1933. naterao sve partije osim svoje da prestanu da postoje. Dekretom 14. jula nacisti su postali jedina politička partija u Nemačkoj, a svako ko bi se suprotstavio završio bi iza rešetaka. Kada je naizgled neuništivi Hindenburg preminuo u 84. godini, 2. avgusta 1934, Hitler je ukinuo titulu predsednika i postao je firer i rajhskancelar, kao i komandant oružanih snaga. Bio je spreman da osvoji Evropu - napisao je Širer.

Doktor Teodor Morel postao je Firerov lični lekar kako bi mu davao koktele najrazličitijih lekova i opijata, koji su doveli do promena u ponašanju

Adolf Hitler u jednom trenutku bio je najmoćniji čovek na svetu. Kontrolisao je skoro celu Evropu, a planirao je da svoj Treći rajh pretvori u gospodara planete. I dok je širio svoju ideologiju zla i započinjao osvajačke ratove, nacistički vođa bio je navučen na različite droge, koje mu je davao njegov lični lekar Teodor Morel.

Lečenje grčeva

Ovaj doktor, koga su čak i u najbližim krugovima nemačkog Firera smatrali prevarantom, učlanio se u Nacionalsocijalističku nemačku radničku partiju 1933, kada je već osvojila vlast. Samo dve godine kasnije pomogao je Hajnrihu Hofmanu, zvaničnom fotografu Adolfa HItlera, i zahvaljujući tome se upoznao s Firerom. Pomogao mu je s grčevima u stomaku i svrabom na nozi, pa je poverovao da je reč o geniju i prepustio mu je brigu o sopstvenom zdravlju.

Injekcije su se davale odmah posle doručka. Čim bi Adolf Hitler pojeo svoju činiju ovsenih pahulja i ulja od lanenog semena, pozvao bi svog ličnog lekara Teodora Morela. On bi mu zasukao rukav i dao neverovatan koktel lekov i droga, od kojih su mnoge danas ilegalne i smatraju se opasnim. Svakog dana više od devet godina on mu je davao mešavinu amfetamina, barbiturata i opijata u takvim količinama da je postao poznat kao „rajhmaster injekcija”. Neki ljudi u Hitlerovom krugu smatrali su da planira da ga ubije. Ali Morel mu je bio previše posvećen da bi pokušao da ga ubije - napisao je Džajls Milton u knjizi „Kada je Hitler koristio kokain, a Lenjin izgubio mozak”.

Hitler je prestao da jede meso 1931, a zbog velikih količina povrća imao je problema sa stomakom. Lekovi koje mu je doktor dao pomogli su mu, pa je postao deo najbližeg Hitlerovog kruga.

Davao mu je injekcije koje su činile čuda za Hitlera. Ernst-Ginter Šenk, SS doktor, bio je sumnjičav, pa je ugrabio paket i testirao ga. Utvrdio je da je reč o amfetaminima. Hitleru to nije smetalo dokle god je delovalo. Ubrzo je postao toliko zavisan od Morelovih lekova da nije funkcionisao bez njih. Napad na sovjetsku Rusiju započeo je dok je bio na osam različitih lekova i droga, uključujući testosteron, opijate, sedative i laksative. Prema beleškama dr Morela, koje su sačuvane, davao mu je i barbiturate, morfijum, seme bika i probiotike. Najčudnije je bilo što mu je davao i kokain. Ovu drogu, koja se i tada koristila u malim količinama, davao mu je preko kapi za oči. Doza je bila deset puta veća od uobičajene - navodi Milton.

Prema dokumentima o ovim eksperimentima, Hitler je brzo postao zavisan od kokaina, pa ga je osim kao kapi koristio i kao „lek za sinuse i grlo”.

Haotično ponašanje

Kokain je pomogao Fireru da se oseća bolje, ali mu nije povećao seksualni nagon. Da bi to rešio, počeo je da mu daje testosteron izvučen iz žlezda mladih bikova. Sve te droge dovele su do haotičnog ponašanja koje je obeležilo poslednje godine rata - navodi Milton.

Morela su Amerikanci uhvatili brzo nakon pada Trećeg rajha i ispitivan je više od dve godine. Nikad nije optužen, a preminuo je od posledica šloga 1948. godine.

Andrija Ivanović