SRETENJSKI USTAV 1835. Istoričari ocenjuju da je tim ustavom Srbija postala demokratskija zemlja od Francuske, Austrije i Rusije

Građani Srbije 15. i 16. februara obeležavaju Dan državnosti, u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka, ali i na donošenje prvog Ustava Srbije, koji je u to vreme bio jedan od najmodernijih u Evropi.

Istoričari danas ocenjuju da je tim ustavom Srbija postala demokratskija zemlja od Francuske, Austrije i Rusije, i da je u tom periodu najviše ličila na Ameriku!

Proglas na livadi

Ovaj dokument usvojila je Velika narodna skupština, koja je zasedala u Kragujevcu od 14. do 16. februara 1835. godine po gregorijanskom kalendaru. Prema nekim podacima, Skupštinu je činilo oko 2.400 poslanika, dok drugi spominju brojke od 3.000-4.000 poslanika. U Kragujevcu se tada okupilo i desetak hiljada „zainteresovanih građana”. Skupština je održana u porti Stare crkve u Kragujevcu na Kneževoj livadi (danas prostor Miloševog venca u Kragujevcu). Nekoliko meseci pre donošenja prvog u istoriji Srbije, i jednog od najmodernijih tog vremena, Sretenjskog ustava, knez Miloš Obrenović zabranio je da seljaci sa zaprežnim kolima i blatom na točkovima ulaze u grad. Morali su u naselju Mala vaga blato da skinu, pa da uđu u grad.

pisci sretenjskog ustava

Dimitrije Davidović je bio glavni autor ustava i zaslužan je za njegovu pravnu strukturu i sadržaj

Jovan Avakumović je doprineo ustavnim principima i slobodama

Todor Petrović je pomogao u formulisanju preambule i ustavnih deklaracija

Nekoliko dana posle donošenja prvog modernog ustava u Srba sedi Miloš i vidi seljaka s blatom na kolskim točkovima. Na Milošev zahtev dovedu seljaka, a čovek kaže: „Veliki knjaže, mene sada štiti Ustav”. „E, kad ga štiti Ustav, da mu se udari 20 batina po leđima, al’ da mu se otvori Ustav i da mu se stavi preko leđa da ga štiti”, naredio je Miloš.

Ova anegdota iz vremena prve vladavine kneza Miloša Obrenovića najbolje govori o njegovom odnosu prema pravnom aktu koji je 1835. usvojila Skupština Kneževine Srbije.

Kratko trajao

Pisac Ustava bio je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna (tadašnja Austrija), izdavač prvih srpskih novina u Beču i knjažev sekretar. Ustav je, međutim, bio na snazi samo dve nedelje, tj. do početka marta, kada je privremeno, a 11. aprila 1835. godine konačno ukinut. Njegove odredbe nisu odgovarale ni Turskoj, ni Rusiji ni Austriji, ali ni samom knezu Milošu Obrenoviću, kome se nije dopadalo ograničavanje vlasti Ustavom i zakonima.

Uzroci donošenja Ustava od 1835. godine su pre svega izloženi u karakteru vladavine tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića. Knez je uspeo da se, uz tursku podršku, uzdigne na rang „baš kneza” ili prvog kneza. Nakon Drugog srpskog ustanka glavni knežev takmac u vlasti je bila Narodna kancelarija, pretvorena 1826. godine u Beogradski sud. Nezadovoljstvo Miloševim apsolutizmom je dovelo do dizanja mnogobrojnih buna. Njihov cilj je bio ograničiti Miloševu vlast. Miletina buna (januar 1835) bila je neposredan povod za donošenje Ustava.

Ustav proglašava načelo podele vlasti na zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku. No, ovo načelo nije dosledno sprovedeno. Centralni organi vlasti su: knez, Državni sovjet i Narodna skupština, dok „vlasti srpske” čine samo knez i savet.

Ovo je Sretenjski ustav činilo važnim

Sretenjski ustav predviđao je podelu vlasti na zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i izvršnu.

Centralni organi vlasti su knez, Državni sovjet i Narodna skupština

Knez je šef države, koji, „poslušavši Državni sovjet, daje zakone i uredbe”. Nasleđuju ga muški potomci, ako ih nema, muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema, muški potomci kneževih ćerki.

Proglašeno je načelo nezavisnosti sudstva, a sudska vlast pripadala je okružnim sudovima, Velikom sudu i odeljenju Državnog sovjeta.

Prava građana koja su proklamovana ustavom: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja.

Činovnici su na položaju doživotno. Njihov položaj je nenasledan. Mogu biti otpušteni samo uz sudsku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom.

Ideja Francuske revolucije

„Okreni je, bre, naopačke”

Na inicijativu kneza Miloša, Sretenjskim ustavom je srpska zastava određena kao trobojka - crveno-belo-plava s grbom u sredini, na kom je krst s četiri ocila opasan zelenim vencem hrasta i maslinovog lista.

Raspored boja je uzet po ugledu na holandsku zastavu, koju je ranije Petar Veliki uzeo za model ruske zastave, pa je prihvaćena kao panslavenska kombinacija boja. Ruse je srpska zastava asocirala na ideje Francuske revolucije. Kako bi privoleo ruskog konzula, knez Miloš mu je poklonio zlatni pehar ukrašen dijamantima.

Rus je poklon uzeo, ali je nastavio da se buni. Knez je pokušao da umilostivi Ruse predlogom da srpska zastava bude kao ruska. To je ruski konzul doživeo kao uvredu, posle čega je Miloš u očaju rekao: „Okreni je, bre, naopačke”. Turski sultan je predlog prihvatio, ali je zahtevao da se na zastavu stave četiri zvezdice kao oznake vazalstva.

Hrišćanski praznik

Sretenje, radostan dan

l Kod Jevreja, ako je rodila muško dete, žena se smatrala nečistom četrdeset dana, a ako je rodila ćerku - osamdeset. Posle toga, odlazila je u hram i prinosila na žrtvu jagnje staro godinu dana da bi se „očistila od greha”. Siromašnije su žrtvovale dve grlice ili dva goluba. Tako je Marija, s Josifom i s Isusom, starim četrdeset dana, otišla u jerusalimski hram i prinela Bogu na žrtvu dva mlada goluba. Tu se zadesio pobožni starac Simeun, kome je Bog obećao da neće umreti dok ne vidi svoga Spasitelja. Simeun je u Isusu prepoznao Mesiju, blagoslovio ga i radosno se zahvalio Bogu što je održao obećanje. Tom prilikom starac je Mariji prorekao teške trenutke u životu zbog njenog sina.

Ovaj događaj, susret malog Isusa s pravednim Simeunom, slavi se kao Sretenje.

Praznik je ustanovljen još u ranim danima hrišćanstva, ali se svečano proslavlja tek od sredine šestog veka. Za vreme cara Justinijana, u Carigradu i okolini 544. godine za tri meseca od bolesti je umrlo deset hiljada ljudi, a Antiohiju su razarali jaki zemljotresi. Na Sretenje su održana velika svečana molepstvija i ove nesreće su prestale.

Sretenje se slavi 15. februara (2. februara), ali ako pada u Čisti ponedeljak (prve nedelje Velikog posta), njegovo se praznovanje pomera u Belu nedelju, dan ranije. Na ikoni se Sretenje predstavlja ovako: Marija je s Josifom u crkvi i pruža Bogorodici dva golubića, a starac Simeun u svom naručju drži malog Hrista.

U narodu se veruje da se na ovaj dan sreću zima i leto i da od tada ne može biti velike studeni. Smatra se da dani postaju duži, a noći kraće, pa se govori: „Sretenje obretenje”.

Na Sretenje, kažu, mečka izlazi iz svoje jazbine i gleda u pravcu sunca: ako spazi svoju senku, vraća se u jazbinu da nastavi san još šest nedelja, jer će i zima još toliko trajati; ako je ne vidi, upućuje se u šumu, da traži hranu, odnosno zima se završava brzo.

Priredio Momčilo Petrović