Istoričar Stefan Radojković rekao je da je pokušaj da se crkva Bogorodica Ljeviška predstavi kao hram podignut u čast "boginje Premte", brutalan fasifikat, ukazujući da taj trend kulturne aproprijacije nije incident, da je takvih stvari već bilo i da će ih biti još.
Doktorant na Univerzitetu u Zagrebu Agon Reja predstavio je crkvu Bogorodice Ljeviške kao hram podignut u čast "boginje Premte" , tačnije svete Petke, nazivajući Srbe "okupatorima koji su došli u Prizren sa osvajačima Nemanjićima".
Radojković za Kosovo onlajn kaže da je problem u tome što se prištinska administracija prilično lagodno oseća u ovoj poziciji, i da to nije stvar loše interpretacije, već grubog falsifikata jer, dodaje, dardanske etničke crkve ne postoje.
"Dardanske etničke crkve ne postoje, nisu zabeležene u istoriji. Naravno Dardani kao ilirsko pleme jesu postojali i jesu istorijska realnost prvih vekova na Balkanu, to nije sporno, ali je sporno da vi falsifikujete nešto. To samo govori u prilog tezi da se oni komotno osećaju u trenutnoj konstelaciji međunarodnih odnosa i kako se oni reflektuju na Balkansko poluostrvo, konkretno na Zapadni Balkan", naveo je.
Radojković je podsetio da je prištinska administracija imala ozbiljnu medijsku kampanju kada je Srpska pravoslavna crkva objavila publikaciju "Hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji", gde nema etničke odrednice.
"Oni su reagovali kada se ta knjiga, pošto je na engleskom i štampana je u SAD, našla u kabinetu jednog visokog zvaničnika EU, što samo govori da oni vrlo obraćaju pažnju na simboliku, identitet, na identitetsku i kulturnu aproprijaciju Kosova i Metohije koja kao geografski pojam i teritorijalni pojam pripada svim narodima koji žive na tim prostorima, dakle nije to nikakvo ekskuzivno pravo ni Albanaca, ni Goranaca, niti Srba ili bilo koga drugog", dodaje.
Ono što još više podstiče prištinsku administraciju da rade takve stvari, kako je ispričao Radojković, jeste da su prethodnih 20 godina autori poput Noela Malkoma, Ane Dilelijo i drugih naučnika učestvovali u projektu kulturne aproprijacije, a često i falsifikovanja istorije.
Kako dodaje, dobijali su mnogo prostora u medijima što je trebalo na neki način da izgradi njihov kredibilitet.
"Na ovaj način oni sada dalje grade njihove pokušaje kao što je pokušaj da postanu članica Unesco što se neće desiti jer ako imamo bilo kakve indikatore kako bi se oni ponašali kao članica te organizacije, ovo nam je jedan od primera i Republika Srbija i SPC moraju da se suprotstave tim nastojanjima", ističe.
Radojković navodi da je srećom po srpski narod, ali i čovečanstvo kao takvo, SPC, manastir Dečani i uopšte sveštenstvo i monaštvo eparhije raško-prizrenske više nego sposobno, i naviklo je na takve pokušaje prisvajanja.
Naglašava da su se pokazali i više nego dorasli tom zadatku da se suprotstavljaju tome, a da je potrebno više da Republika Srbija proaktivno deluje po uzoru na publikaciju SPC "Hrišćansko nasleđe na KiM".
Smatra da je jedan od načina i da mediji reaguju na ovakve pokušaje prekrajanja istorije.
"Ono što je potrebnije jeste to proaktivno delovanje, da se relevantne publikacije objavljuju na engleskom, ruskom, španskom, francuskom, svim svetskim jezicima i da se promovišu u diplomatskim centrima i važnim kulturnim svetskim institucijama poput Unesco. UN je jedan od foruma gde bismo mogli time da se bavimo i da naši naučnici kada se bave pitanjem KiM objavljuju na engleskom, što je sve više trend u našim naučnim institucijama, kao i da se razgovor o KiM svede na ono što je realnost, a ne na osnovu nekih projekata, u ovom slučaju Prištine i njihovih sponzora, koji pokušavaju da promovišu nezavisnost KiM, nezavisnost prištinske administracije, već da pričamo o etničkim grupama koje žive tamo i koje su njihove realne potrebe, pričamo o 2024. godini i da tamo imamo i druge etničke grupacije poput Goranaca koji su jako interesantni sa naučne strane, ali isto tako bismo mogli i da promovišemo i položaj tih etničkih zajednica koje nisu toliko u fokusu i da promovišemo dostignuća i naučnike koji se bave srednjim vekom", ispričao je.
Radojković ukazuje da je problem prištinske administracije što između 4. veka nove ere i 11. veka ne postoji natpis ili dokument koji spominje bilo kakvu kovanicu poput "albansko", "arbanaško" i oni imaju problem da pokažu da to stanovništvo koje bi danas trebalo da je hrišćansko je albansko, a ne srpsko.
Navodi da Albanci koji žive na Kosovu, a koji su hrišćani katolici i uglavnom žive oko Đakovice i nemaju materijalne dokaze da potkrepe sve ove svoje tvrdnje.
"Ono što njima nažalost ide na ruku jeste to što živimo u postmodernom vremenu kada se često reč koja se kaže ili napiše uzima za činjenicu, a materijalni ostaci se prenebragavaju. To im generalno ide na ruku i konstelacija u međunarodnim odnosima gde su oni miljenici Brisela, Vašingtona, Pariza i Berlina", dodaje.
Podsećajući na slučaj sa tvrđavom Novo Brdo, Radojković kaže da je i to deo iste slagalice, ali da je zahvaljujući istoričarima umetnosti, Novo Brdo dobro obrađeno u naučnom smislu i dokumentovano.
"Tu što se tiče naučne javnosti, međunarodne, lokalne, regionalne, nema nedoumica, tu mogu da kače kakve god hoće zastave, to nije bitno. Ono što mi treba da uradimo jeste da pojačamo našu kampanju zagovaranja naših interesa, zasnovanih na činjenicama, ništa mi ne treba da izmišljamo, mi nemamo potrebu da izmišljamo bilo šta, dovoljno je da svedočimo istinu koja je ne samo u zapisima i natpisima, već i u materijalnim dokazima i kod Bogorodice Ljeviške i Novobrdske tvrđave, to je sasvim dovoljno, ali moramo da se obraćamo na engleskom i drugim jezicima i jezikom koji briselska administracija razume", kaže.
Radojković navodi da za briselsku administraciju nije dovoljno samo prevesti, već mora biti u određenom formatu i određenim jezikom prezentovano.
"Moramo biti svesni da to nije razgovor dva istoričara umetnosti ili istoričara i arheologa, već istoričara i arheologa s jedne strane i tehnokrate i birokrate u Briselu s druge. To bi trebalo biti prezentovano na na primer 20, 30 stranica maksimum i da to bude kontinuirani napor kojim se bavimo instuticionalno i individualno, a SPC to radi po prirodi stvari", zaključuje Radojković.
Kurir.rs/Kosovo online
NE PROPUSTITE
