BEOGRAD - Jeza!- Gledali smo kako mutna voda guta bespomoćne životinje! Iz komšijskih stanova čulo se zapomaganje! Svi su čekali na evakuaciju. Mislili smo da nam nema spasa. Ipak, izvukli su nas. Spasena sam bez igde ičega, samo sa četvoro dece u zagrljaju - objašnjava nam drhtavim glasom Tatjana Radosavljević, samohrana majka četvoro maloletne dece.Pakao u soliteruOčima podbulim od suza i nespavanja gleda u svoje Milicu (6), Jovanu (9), Bojanu (15) i Ivana (16), s kojima je, sa još dve porodice, smeštena pod krovom jednog dobročinitelja.Kako ističe, u svom rodnom gradu preživeli su pravi pakao, na četvrtom spratu stambene zgrade u kojoj su stanare spasavali sprat po sprat.
- Na početku sam mislila da voda neće doći do nas, ali su nam spasioci rekli da je neophodno da što pre krenemo. Najgori momenat je bio dok smo u njihovom naručju bili okruženi vodom, bez ijedne stvari - objašnjava Tanja, dok njena deca uglas odgovaraju da im ništa ne nedostaje. S njima je petočlana porodica Mitković, koja ne može da veruje da su ponovo doživeli da moraju da napuste svoj dom, kao i posle bombardovanja 1999. godine, kad su prebegli s Kosova.Neustrašivi dečaci- Najviše sam se plašila za decu, želela sam da beba Magdalena i sinovi Nikola (8) i Nemanja (5) budu dobro. Muž mi je radio, tako da su nas same evakuisali čamcima, a zatim helikopterom. Svi smo se zajedno držali i nismo se plašili - priča Jelena Mitković (34), namigujući da ne bi uznemirila dvojicu dečaka koji se igraju sa dva automobila.- Nisam se bojao dok sam bio u helikopteru. Bilo nam je super - kaže nam stariji dečak.
