NOVI SAD - Seća se vremena kada je Ida Sabo, kao trinaestogodišnjakinja morala da napusti nižu gimnaziju i zaposli se u jednoj subotičkoj štampariji. Kao grafička radnica priključila se radničkom pokretu, a u SKOJ je primljena 1934. godine. Zbog političke aktivnosti iz Subotice je morala da beži u Sloveniju, gde je u KPJ primljena 1939. U Ljubljani je obavljala dužnosti sekretara Okružnog komiteta SKOJ-a.
- Pripadala sam grupi komunista koji su u Sloveniji organizovali ustanak 1941, zbog čega sam uhapšena 1942 godine. Kada sam puštena iz zatvora priključila sam se partizanima. Kraj rata sam dočekala u Glavnom štabu partizanskih odreda Slovenije - kaže Ida Sabo.
Za 99 godina života preturila je svašta preko glave. Posle rata službovala je u Sloveniji, a zatim obavljala odgovorne dužnosti u partijskim, sindikalnim i državnim organima Vojvodine i Jugoslavije.
- Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam. Daleko je, ali prija što su me se setili - kaže Ida. Sve slabije vidi, manje čita. Upućena je na televiziju i gleda samo ono što je zanima. Voli kad čuje nešto što je dobro i vodi napretku. Izbegava priče o bedi, brzom bogaćenju.
- Kad bih danas bila mlada, uradila bi mnogo toga što u svoje vreme nisam. Vreme više ne mogu vratiti, ali se ni na ovo ne žalim – kaže partizanka.
Veoma joj je žao što se za NOR važni istorijski datumi danas obeležavaju nemušto, “kao da se stidimo svoje antifašističke borbe".
Za 99 godina života preko glave preturila je svašta. Bila je u zatvorima Mikloša Hortija i Musolinija.
Napad na komunalnog policajca
Pre tri godine ćerka Uranija ju je spasla od “demokratskog zatvora”. U Dunavskom parku je hranila mačke i pse lutalice. Utom je iz grmlja iskočio krupan muškarac četrdesetih godina. Pomislila je da je reč o naoružanom banditu i snažno ga je udarila tašnom po glavi.
Optužena zbog fizičkog napada na komunalnog policajca
Osoba za koju je mislila da je napasnik, počela je da zapomaže da je inspektor.
- Ma kakav inspektor. Iz grmlja iskaču partizani ili lopovi, a partizana odavno nema - odbrusila je napadaču. Ni slutila nije da će par meseci kasnije uslediti optužnica protiv nje za fizički napad na komunalnog policajca. Zaprećeno joj je novčanom kaznom, te ako ne plati, mora da odleži u zatvoru. Na sudu je pružila ličnu kartu, sa datumom rođenja - 6. jul 1915. godine. To nije bilo dovoljno sudu i stigla je stroga presuda - kazna ili zatvor. Dok se baka partizanka pripremala za zatvor, krijući od nje, kaznu je platila njena ćerka.
Jezike učila na robiji
– Kad me je unuka pitala da li može tokom Egzita dovesti kod mene prijatelja iz Amerike, poreklom Italijana, pristala sam. Kad je stigao, počela sam s njim da razgovaram na italijanskom. Bio je iznenađen i pitao me gde sam naučila njegov maternji jezik. Odgovorila sam mu: „Kod vas u zatvoru”. Mladom čoveku je to bilo čudno jer ništa nije znao o vremenu kad se kod Musolinija robijalo.
Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam stidimo se svoje antifašističke borbe, kaže Ida Sabo
( Blic)
