Farhad Nuri (10), mali Avganistanac koji dane u izbegličkom kampu u Krnjači provodi crtajući umetnička dela i sanjajući da postane novi Pablo Pikaso, prava je atrakcija u američkim medijima.Naime, čuveni Vašington post pisao je pre dva dana o „malom Pikasu“, koji je svoj nadimak zaradio jer poseduje neverovatan talenat za crtanje, ali i zato što je njegov omiljeni slikar upravo legendarni Španac.- Jednog dana ću i njega nacrtati... Bio sam u Turskoj, Grčkoj... Ovde u kampu se svima sviđaju moje slike, volim da crtam svoja osećanja i lica ljudi. Crtanje mi pomaže - prenosi Vašington post Nurijeve reči.
Prodao sliku za 15 evraDečak je nacrtao portrete tenisera Novaka Đokovića, glumice Anđeline Džoli, nemačke kancelarke Angele Merkel i slikara Salvadora Dalija, a kaže da voli da crta i porodicu i prijatelje, ali i životinje. Prve radove već je prodao drugarima, a najviše je zaradio 15 evra kad je u Grockoj prodao jednu sliku.Nuri se s porodicom već dva i po meseca nalazi u kolektivnom centru u Krnjači, jer su evropske granice zatvorene za ekonomske migrante, a sanja da ode u Švajcarsku i Sjedinjene Američke Države. Ipak, dečakova porodica zatražila je i zvanično azil u Srbiji.- Igram se s drugom decom ovde i pohađam časove srpskog, a engleski i grčki sam naučio za vreme puta. Crtam obično noću, kad sam sam u krevetu. Niko se u mojoj porodici ne bavi umetnošću i niko me nije učio da crtam. Učim sam, iz video-klipova na Jutjubu - objašnjava Nuri za američke medije.Voleo bi da se bavi fotografijom, ali nema foto-aparat. Slikanje je njegov san, a želi i da svira gitaru. Ipak, rodnog Avganistana skoro da se ne seća.Želi u SAD- Sećam se vrata kada smo odlazili, sećam se tog dana kad smo napustili dom. Ako se napregnem i dobro razmislim, mogu da se setim još nekih detalja. Nadam se da će Angela Merkel uraditi nešto da bi se otvorile granice, kako bismo moja porodica i ja mogli da odemo u Švajcarsku ili SAD - kaže ovaj talentovani dečak.
Radnici u kampuNEVEROVATNO JE TALENTOVANRadnici kampa otkrili su Nurijev talenat sasvim slučajno, kada im je za Novu godinu umesto slatkiša tražio bojice. Za samo desetak minuta nacrtao je portret koji je izgledao kao pravo remek-delo.- Neverovatno je talentovan. Niko ga nije učio, već je sve sam kroz igru. Gleda tako ljude i počne da ih crta. I ne samo to. I jezik uči brže od bilo kog drugog deteta. Naučio je grčki za dva meseca, koliko je bio tamo, odlično govori engleski, a zna i više reči na srpskom nego svi ostali migranti u kampu zajedno - pričaju radnici kampa u Krnjači o „malom Pikasu“.
