Na ulasku u Mojsinjske planine, u ataru Ribarske reke je selo Kaonik, koje po predanju postoji oko 600 godina. U selu sa oko 340 kuća izgrađeno je čak trinaest crkava. O svakoj bogomolji, kao i o starom hrastu - zapisu iz 14. veka - rine po nekoliko kaoničkih familija.
Ovo je Kaonička Sveta gora. Svaki kutak sela je deo bogate istorije Tromoravlja, od rimskih izvora, srednjovekovnih utvrđenja, do srpsko-turskih ratova 19. veka, kada je stočarska naseobina postala veliko naselje podno Čokotonog brda.
Većina hramova u Kaoniku su, prema rečima paroha Aleksandra Kuzmanovića, iz srednjovekovnog perioda ili iz perioda srpsko-turskih ratova s kraja 19. veka, među kojima je i hram Svete Nedelje.
Svaku crkvu održava po nekoliko ljudi, kaže Borisav Stevanović, koji je čiste, otvaraju za praznik i nedeljom.
Kaoničke crkve izgrađene su u delovima sela gde žive pojedine porodice. U Hajdučkom Gaju je bogomolja Sveti Jelisej, a najstarija crkva u selu posvećena je Vaznesenju Gospodnjem u Crkvini.
"U blizini carskog grada iza Čokotinog brda živi jedno selo malo, selo slavno, pravoslavno. Tu Ribarska reka teče, tu je moja dedovina."
NE PROPUSTITE
"U ovoj crkvi venčali su se moj pradeda, deda, moj otac i ja", naglašava Miroljub Milanović.
Takve uslove nema nijedno selo, kaže Vitomir Anđelković: "Toliko crkava, hvala bogu, dobro je. Ranije dok sam bio ja mlad išlo se peške na sabor od crkve do crkve, nije imalo bicikle, konji i čeze, autobus nije radio."
Narod veruje u crkve, zapise i lekovite vode. To su mesta gde se Kaoničani sreću, vesele i tuguju. Samo složni, gradeći svoju Svetu Goru, puteve i kuće, izgrađuju sopstveni identitet i obezbeđuju opstanak na ovom prostoru.
(Kurir.rs/RTS/Foto: Printscreen, Youtube)
