OTAVA - Komemorativni skup povodom 100. godišnjice završetka Prvog svetskog rata u glavnom gradu Kanade Otavi u četvrtak 26. jula biće održan u znak sećanja na Srbina i Kanadjanina, prvu i poslednju ratnu žrtvu.
Komemoraciji će, izmedju ostalih, prisustvovati i predstavnici Ministarstva spoljih poslova Kanade uključujući i ambasadorku Kanade u Srbiji Kati Čabu, a pozvani su i predstavnici dijaspore i SPC iz Kanade.
Komemoracija je zajednička srpsko-kanadska manifestacija na čijem čelu su ambasador Srbije u Kanadi Mihailo Papazoglu i višegodišnji gradonačelnik Otave Džems (Džim) Aleksander Votson (James Alexander Watson).
Komemoracija će biti održana u Siti holu, zgradi Gradske skupštine Otave, a na memorijalnoj ploči koja će biti postavljena u centralnom delu tog zdanja u uvodu je naglašeno da Srbija i Kanada obeležavaju stotu godišnjicu od kraja Prvog svetskog rata i da su dve zemlje bile saveznici.
Takodje je navedeno da komemoracija predstavlja sećanje na poginule svih nacionalnosti uz odavanje počasti prvoj i poslednjoj zrtvi Prvog svetskog rata o kojima su na ploči upisani detalji.
Prva žrtva bio je Srbin Dušan Djonović (16), učenik Kraljevske trgovačke akademije, dobrovoljac ratne jedinice Vojvoda Jovan Babunski. Nastradao je od artiljerijske vatre sa austro-ugarskog izvidjačkog broda sa kojeg je granatiran Beograd sa Dunava. Bilo je to prvog dana rata, 28. jula 1914. u 11 sati pre podne.
Poslednji nastradali bio je Kanadjanin Džordž Lorens Prajs (George Lawrence Price, 26) koji je služio u A jednici kanadskih ekspedicionih snaga u Belgiji. Pogodjen je metkom nemačkog snajpera 11. novembra 1918. u 10.58 pre podne. Umro je samo dva minuta pre no što je istog dana u 11 sati stupilo na snagu primirje kojim je rat okončan.
Komemoracija u četvrtak nije prva inicijativa ambasadora Papazoglua povodom jubilarnih godišnjica Prvog svetskog rata. On je još pre četiri godine, na stotu godišnjicu početka Velikog rata, objavio autorski članak koji su preneli vodeći kanadski mediji na oba zvanična jezika te zemlje, engleskom i francuskom.
Ostvarujući jednu od autorskih poenti da pokaže i dokaže da su dve zemlje pre 100 godina bile istorijske saveznice članak je tako i naslovljen - Kanada i Srbija na pravoj strani istorije.
Papazoglu je kanadskoj javnosti predočio vidjenje herojskog doprinosa srpskog naroda u pobedi zemalja-saveznica među kojima je bila i Kanada.
U vreme komemoracije povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata ambasador Mihailo Papazoglu održao je i predavanja na kanadskim univerzitetima Otava, Toronto, zatim u Kingstonu, Kalgariju i Vankuveru, kao i na koledžu u Montrealu.
On je tada izneo genezu Velikog rata sa srpske strane i predočio ratne činjenice koje povezuju Srbiju i Kanadu kao saveznike. Medju njima i malo poznatu da je kasniji (1963-1968) kanadski premijer i dobitnik Nobelove nagrade za mir (1957) Lester Pirson (Pearson) (1897-1972) u jednom delu rata bio bolničar pri srpskoj vojsci u Grčkoj.
FotoČ Profimedia/Printskrin/Wikipedija
NE PROPUSTITE
