PARAĆIN - Žena koja živi u selu pored Paraćina, u zajednicama koje su u 21. veku postale daleka prošlost, patrijarhatu, kaže da je ne vole ni svekrva, ni zaova. Kako je ispričala, jedino što u njenom braku nedostaje su deca.
- Mnogo mi je teško. Zato vam i pišem. Nemam kome da se izjadam. Živim sa mužem i njegovima u njihovoj porodičnoj kući. To je selo blizu Paraćina. Mnogo nas je pod jednim krovom. U braku smo dve godine i još nemamo decu. Ne ide nam. Pokušavamo, ali ne uspevamo. Sad smo krenuli po lekarima, jer me njegovi stalno pritiskaju kako još nisam zatrudnela - počinje priču.
Kako kaže njeni problemi su nastali zbog toga što je ne voli zaova, a ni svekrva. U svemu tome jedina uteha joj je deda.
- Pored njegovih roditelja i nas, u kući su i njegova sestra sa detetom, baba, deda i prababa. Četiri generacije u istom prostoru. Ne mogu da se žalim, ništa mi ne nedostaje, osim poštovanja. Radim po ceo dan, kao i svi, ali meni se pričinjava da ja najviše doprinosim. Najviše me kinje svekrva i zaova. Sve što uradim nije im dobro. I dok moj muž ćuti, smatra da je to prirodno, u zaštitu me jedino uzima deda - kaže ona.
Kako bi čitaocima približila svoj život ispričala je jedan trenutak koji joj se dogodio, i to kako je deda stao u njenu odbranu.
- Juče je lupio štapom kad me je svekrva napala. Rekao je da je i ona došla sa strane u našu kuću, ali da je niko nije maltretirao. Odmah je zaćutala. Isplakala sam se. Došao je deda u podrum gde sam plakala.
NE PROPUSTITE
Tešio me i rekao da se ne nerviram, da će doći sve na svoje mesto kad rodim, a da je Milenko, moj muž a njegov unuk, još mlad i da će se on nametnuti kao autoritet.
Prijaju mi dedine reči, kad sam s njim u društvu meni je najbolje. Iskusan je, ima mnogo pameti. Plačem svakog dana, ali volim Milenka i dedu, pa znam da će biti bolje - završava priču.
(Kurir.rs/Alo/Foto: Vlada Šporčić)
