SUBOTICA – Gezi Babijanoviću, predsedniku Privrednog suda Subotice u penziji i predsedniku nekadašnjeg Suda udruženog rada, kojeg su zvali i „Časnim sudom”, a kasnije je prebačen u sud opšte nadležnosti, za 29 godina ukradeno je 27 bicikli. Časnom, bivšem sudskom funkcioneru nije ni danas jasno, ko se namerio na njegovo prevozno sredstvo i zašto.
Babijanoviću nije bio hobi da kupuje biciklističke raritete, uvek je vozio prosečan bicikl, pa se čudi da danas nekom trebaju tako zastareli klasični modeli dvotočkaša, koje on vozi. Njegov hobi je poezija, a već decenijama piše i patriotske i ljubavne i ratne pa čak i socijalne pesme i na svim društvenim događanjima, tribinama, Geza i danas govori svoje stihove. Uglavnom na te proslave voli da ide biciklom.
Znaju ga sve starije generacije Subotičana, iako je više od desetak godina u penziji. Pominju da je bio među najčasnijim predsednicima u sudstvu.
Pamte ga ne samo po pravednim presudama, nego i po tome što više od pet decenija piše poeziju, a bicikl voli više od automobila.
Naime, kada krene na neki društveni događaj, Babijanović ne voli da vozi automobil, jer tada na svim tim proslavama valja ostati do kraja.
Ovako je imao izgovor da je došao biciklom, te je mogao i ranije da krene, a uz rekreativnu vožnju, kovao je usput i svoje stihove. Znao je tako biciklom da pređe i po 24 kilometra, do susednog sela Bajmok i nazad do Subotice.
Mnogi međutim ne znaju, da je Babijanović kupio već 28. bicikl za tri decenije, jer mu je svih 27. prethodnih dvotočkaša ukradeno i nijedan nije nađen.
„Prvih godina sam redovno prijavljivao policiji krađu, tada je stanica još bila na uglu, u centru, kod zgrade sadašnjeg zatvora. Odem ja gore, traže mi ličnu kartu. Ja pitam, može li službena legitimacija, pitaju me ko ste vi. Ja odgovorim, predsednik suda. Pa zbog čega dolazite, pitaju me dalje.
"Ja hoću samo moj bicikl da otključam, tako sam svaki put odgovorio", priča za Kurir Babijanović.
Kaže da mu je prvi bicikl ukraden devedesetih godina.
"Sad je to već prošli vek. Poslednji bicikl su mi ukrali ove godine, dok sam bio na sahrani. Dva su mi ukradena kod Bajskog groblja, zaključao sam ih i naslonio kraj ograde. Za 29. godina, ukrali su mi 27. bicikli", kaže Geza.
Dodaje da neki eto nađu i novčanik koji izgube na ulici, ali on nije bio te sreće. Žalio se i novinama, u prošlom i ovom veku, pa misli da neko možda iz inata to radi.
"Sada takva krađa više nije pitanje ni morala ni časti, nego zakona. To se sad i ne tretira kao neka krađa, jer ispod 15 hiljada dinara sve je sitan lopovluk, pa se valjda tome ne posvećuje velika pažnja. A nijedan moj bicikl nije bio vredniji od 15 hiljada", kaže Babijanović.
(Kurir.rs/N.H./Foto:N.H.)
NE PROPUSTITE
