Najnovije vesti

VAMPIR ZAVADIO SRPSKA SELA: Noću je svako od svakog krao, a onda je neko smislio priču da UPLAŠI LJUDE da ne izlaze po mraku
Foto: RINA

neverica

VAMPIR ZAVADIO SRPSKA SELA: Noću je svako od svakog krao, a onda je neko smislio priču da UPLAŠI LJUDE da ne izlaze po mraku

Srbija

Prvi srpski vampir Sava Savanović, vodeničar iz Zarožja, odavno je neutralisan glogovim kocem, kaže čuvena pripovetka začetnika srpskog književnog realizma Milovana Glišića.

U moderno vreme Savin duh se povampirio i počeo da unosi nesuglasice između malobrojnih meštana Gornjeg i Donjeg Zarožja. Donjozarožani su rekonstruisali potočaru na izlazu klisure Rogačice i ona je postala turistička atrakcija. Gornjozarožani tvrde da je reč o falsifikatu i da se pravi vampirski mlin nalazio na ulazu u uski kanjon podno čuda prirode Baratskih ridova.

Tom bezazlenom beskrajnom raspravom planinci sa Povlena se bore protiv čamotinje koju je dodatno otežala pandemija rasterujući nekada brojne planinare i izletnike. Oni su se obično okupljali na prevoju Debelo brdo, podno vrha Veliki Povlen, gde počinje prostrano Zarožje. Dolazak novinara iznenadio je meštane koji nisu bili uobičajeno srdačni.

- Ne prilazite, molim vas, ne zamerite, naš komšija, mlad čovek, ode do grada, dobi koronu i ode na onaj svet! Jeste li vakcinisani - pita domaćin Dragan.

Laknulo mu je kad je dobio potvrdan odgovor pa reče da je i on primio "sinofarm".

- Ja nisam, pričao je onaj čovek na televiziji da u te vakcine stavljaju čipove da nas prate - dobaci njegova supruga koja je izgleda povlenski antivakcinaš.

- Jeste, CIA baš crče od radoznalosti da zna kad ti muzeš krave. Idi bre ženo, ima da bacim taj televizor - ljutnuo se domaćin.

Put odatle vodi do platoa Pašne Ravni gde su pastiri u stara vremena u maju okupljali stada goneći ih na ispašu. U pretpandemijskoj prošlosti ovde se svraćalo u drumske kafane sa čuvenim pečenjem koje su sada zakatančene.

Namernik dalje može ka Makovištu prateći toponime iz Glišićevih pripovedaka.

Na raskrsnici pod oštrim stenama vrha Oab sa asfalta se silazi na tucanik prema zaseoku Barati. Odavde počinju šumski pejzaži iz kojih izbijaju šiljate gole stene koje deluju inspirativno za tajanstvene priče. Tim "rogovima" ime duguju i Zarožje i reka Rogačica koja izvire ispod niza neobičnih visokih golih humova, Ridova, nalik okamenjenim pustinjskim dinama. Vrhunski geolozi su priznali da tako nešto prvi put vide i da ničeg sličnog nema u Srbiji.

Na putu do Barata nema ljudi. Samo poneki nadgrobni spomenik zarastao u žbunje, izbledela čitulja zalepljena na stablo ili napuštenu kuću. Na starom groblju stoje spomenici junacima Velikog rata za Srbiju. Njihovi potomci pobegli su iz nezahvalne otadžbine na Zapad da budu gastarbajteri.

Na najvišem vrhu Baratskih ridova živi Miloje Baratović, koji čini jednu petinu stanovništva sela. Zamišljeno posmatra svoja dva bika i brojne kuće zaseoka, neke velike i nove.

Svađa i turizmologa

Zaroški vampir je pre nekoliko godina zavadio valjevske i bajinobaštanske turističke radnike. Valjevci su smatrali da je Sava njihov brend jer je pripovedač Milovan Glišić iz Valjeva, a Bajinobaštani su dokazivali da je vampir njihova baština jer je Zarožje u njihovoj opštini.

Niz liticu, stotinak metara niže, nalazi se ulazno ždrelo klisure Rogačice. S leve strane toka bistre planinske reke visoko se diže kamena gromada vertikalnih strana, a sa desne je strma pošumljena kosa, sa ostacima drevnog puta. Zvukovi brze rečice i vetra su umnogostručeni odjecima, pa nije čudo što su se oko ovog mesta ispredale strašne priče.

Njihova pozadina nije bila natprirodna, otkrila je baka Jelena, koju smo zatekli kako posluje oko košnica, srećna što vidi ljude.

- Taj Milovan Glišić je nešto grdno zgrešio pa su ga po kazni poslali u bestragiju, u Zarožje, da bude učitelj. Narod je bio siromašan i noću je svako od svakog krao, pa je neko smislio priču o vampiru da uplaši ljude da ne izlaze po mraku. Tako je rođena priča o Savi, koju onaj mangup Glišić zapisa i začini - kaže baka.

Gorštakinja vedrog duha i britkog jezika je dodala da u zaselak sada dolaze samo lovci koji održavaju obližnji rezervat za divlje svinje:

- Da je za nas neko tako brinuo, ne bi selo opustelo. Rekla sam im, umesto da troše pare na ograde i hranu za životinje, jeftinije im je da nas petoro presele, a da svinjama daju selo.

(Kurir.rs/Novosti)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track