Bamiju je gotovo nemoguće naći na srpskim pijacama, a pogotovo u povrtnjacima. Iako se dosta lako uzgaja, ukusnu biljku sa lekovitim svojstvima retko ko se odluči da gaji.
- Bamija je biljka koja se vezuje za Bliski istok i za jela koja su karakteristična za tu kuhinju, a malo ko zna da je ona jedan od najboljih prirodnih pojačivača ukusa i da ima lekovita svojstva - priča Ivica Malimarkov iz Zrenjanina koji godinama odvoji jednu leju u svojoj mužljanskoj bašti za bamiju.
Ivica seje bamiju iz semena biljke čim prođu veliki mrazevi. Potom je rasađuje, a krajem leta, kad biljka sazri, nađe se i na pijaci.
- Kad se kaže bamija, onima koji su uopšte čuli za nju prva asocijacija je čuvena Begova čorba, koja se bez ove biljke ne može zamisliti. Ali bamija se dodaje u đuveč i variva, a od nje se može pripremiti i samostalno jelo. Dokazano ima lekovita svojstva. Toliko je to korisna biljka za pojačavanje arome i ukusa da se može dodavati i u kolače i to najbolje sa jabukama. Prilikom kuvanja bamija pusti specifičnu sluz i onda se ta voda može dodavati u svaki kolač, a može i u sladoled - objašnjava Malimarkov.
NE PROPUSTITE
Kad potpuno sazri, plod se osuši, a onda se bamija koristi tako suva ili se u jelo dodaju semenke.
Malimarkov dodaje da mu je bamija zanimljiva biljka i da je zato gaji. Više iz hobija, ali kako nije zahtevna, uvek pretekne plodova i za prodaju. A na pijaci je zanimljiva onima koji znaju za bamiju, ali privlači i pažnju onih koji je prvi put vide.
- Kad jednom otkriju sva korisna svojstva bamije mušterije se vraćaju - naglašava Ivica.
(Kurir.rs/zrenjaninski.com)
NE PROPUSTITE
