Gospodine Đukanoviću,
kao mnogo puta u poslednjih trideset godina čitam stavove koje iznosite u medijima i pratim kako Vaš prezir prema svemu što se srpskim imenom zove raste i prevazilazi sve granice. Vaši poslednji napadi na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izrečeni za hrvatski „Jutarnji list“ ne mogu ostati bez komentara i osude nekoga ko Vas je, jednom davno, poznavao i zvao komšijom.
Odrastao sam u Podgorici, u stanovima carinarnice, kod Autobuske stanice. Sećam se dobro kada ste se doselili sa porodicom iz Nikšića i postali moj komšija, pošto Vam je stan bio u zgradi „Veletrgovine“. Iako ste pet godina stariji igrali smo ponekad basket na košarkaškom terenu između naših zgrada. Bili ste iz čestite porodice.
Iz tog skromnog stana krenuo je Vaš vrtoglav uspon u političkom životu socijalističke Crne Gore, u kojoj ste, zajedno sa Momirom Bulatovićem, razbili stare komunističke okove i oslobodili zemlju da prodiše i oseti versku i nacionalnu slobodu, koju sada gušite poslednjim atomima političke snage. Bio sam u stroju brigade JNA „Savo Kovačević“ 1991. godine, kada ste, na Ćemovskom polju kod Podgorice, govorili kako ćemo da sravnimo Dubrovnik sa zemljom i da završimo sa Hrvatima jednom za svagda. Bili ste ekstremniji u svojim stavovima prema Hrvatskoj od većine nas, a sada veteranima koji su branili Crnu Goru uskraćujete prava, stidite ih se i klevećete ih, istim žarom kojim ste ih slali u rat.
Navikli smo mi, Srbi iz Crne Gore, na Vaše bezbrojne preokrete i identitetske preobražaje ali da gledamo kako ovako blatite predsednika Aleksandra Vučića, to nećemo dozvoliti. Protiv toga ćemo iznova i iznova ustati i reći da treba da Vas bude sramota, komšija moj stari! Iako je za Vas to samo još jedna sramota, na gomili drugih koje ste, tokom decenija vezali neraskidivo za Vaše ime.
Usuđujete se da poredite predsednika Srbije sa Hitlerom, a Vi ste ti koji od slavnog Cetinja hoće da napravi bunker svog poslednjeg uporišta. Govorite da Aleksandar Vučić hoće da očisti Srbiju od Crnogoraca, a Vi ste ti, koji ste posle 2006. godine obespravili desetine hiljada nas, čiji đedovi i najmiliji članovi porodice leže u Andrijevici i Podgorici, da smo nekakvi neprijatelji i tuđinci zemlje u kojoj smo se rodili i koju smo vekovima branili!
Ne želi niko da očisti Srbiju od Crnogoraca, nego od Vaše kriminalno – političke klike, koja je najveći neprijatelj naše dve otadžbine. Ne volite Vi više Crnu Goru od mene, komšija moj stari! Vi prezirete i potcenjujete svoju zemlju i njen narod. Pošto mislite da će neko, posle svih decenija Vašeg beščašća da poveruje jednu reč od otrovnih konstrukcija koje plasirate preko medija, koji su baš iz one države, koju ste hteli da sravnjujete sa zemljom i da sa njom završite zauvek.
O odnosu Aleksandra Vučića prema ljudima poreklom iz Crne Gore dovoljno govori što je predlog da budem kandidat Srpske napredne stranke za gradonačelnika Subotice, došao upravo od njega.
Pitam se, komšija moj stari, kada ste poslednji put prošetali našim podgoričkim krajem? Ja sam tamo uvek dobrodošao i uvek sam kod kuće, jednako kao i u mojoj Subotici.
Glavni grad Crne Gore pokazao je svoje pravo i lepo lice na dočeku Njegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija i mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija. Vi niste bili među Podgoričanima, već ste huškali svoje pristalice, koje ste jedva skupili iz svih krajeva zemlje, da preče kamenjem i požarima put građanima Podgorice da dođu kod svoje braće na Cetinje.
Ako u Vama ima nekog traga onog Mila kojeg su komšije mogle da poštuju, dozovite se u pamet i prestanite da sejete seme razdora među braćom.
Vaš komšija iz podgoričkih zgrada
Gradonačelnik Subotice
Stevan Bakić
