POSLE DRAME NA MALJENU DECA SU DOBILA AVANTURU ŽIVOTA: Sve je bilo u redu dok se auto nije pokvario! Smetovi su bili PREVELIKI!

Jedna noć prespavana u džipovima pored kojih su bili snežni smetovi metar visoki, druga u toplini i udobnosti planinske kuće profesora Laze, četvorica sposobnih mladića planinara koji su peške po ogromnom snegu savladali uspon od sedam kilometara i bager koji je prokrčio put – to su utisci avanture koju je od subote do juče proživela grupa od 17 izletnika, među kojima i dvoje dece od 6 i 9 godina, ljubitelja „ofroud“ vožnje, koju je snežna mećava privremeno zarobila na Maljenu, na potezu između Divčibara i Ravne gore.

Kako priča Beograđanin Nenad Atanasković, za njega, suprugu, svastike, pašenoge i prijatelje, sve ovo je trebala da bude „jedna lepa porodična avantura po Divčibarama kad padne sneg“. U petak su boravili u Valjevu, u subotu jutro bili u jednom obližnjem selu na gulašijadi sa prijateljima, a onda se zaputili ka Divčibarama koje, kao omiljenu destinaciju za „ofroud“ vožnju, često posećuju. Karavan od šest profesionalnih i ozbiljno pripremljenih terenskih vozila sa svom potrebnom opremom, uključujući i vitla, sa Divčibara se preko Ravne gore uputio ka Koštunićima, gde su izletnici imali rezervisan smeštaj.

- Sve je bilo u najboljem redu dok se jedan od automobila nije pokvario. Izgubili smo neko vreme pokušavajući da ga osposobimo, a kada nismo uspeli u tome pregrupisali smo se u ostalih pet i nastavili put Ravne gore. Sneg je sve vreme padao, ali smo sasvim dobro napredovali iako je noć već pala. Kada smo došli na oko 400-500 metara do krsta na Ravnoj gori, smetovi su bili jako veliki a nije ih bilo moguće zaobići zbog litica i samog terena. Jasno nam je bilo da moramo da se vratimo do Divčibara. Međutim, kada smo došli do vrha Mali Maljen, dalje se nije moglo – priča Atanasković.

Tokom povratka, problemi su se gomilali jer se pokvario još jedan džip, pa je na njegovo bezuspešno osposobljavanje izgubljeno još vremena. Dovoljno, međutim, da sneg toliko napada da svi pokušaji da stignu do Divčibara ne daju rezultat, pa izletnicima nije prostalo ništa drugo nego da se spakuju u preostala četiri ispravna džipa i noć subote na nedelju provedu u njima.

Pre toga, alarmirali smo svoje prijatelje koji takođe voze „ofroud“ da nam kažu koji je najbolji put da dođemo do neke civilizacije, ili da dođu po nas. Onda je neko od njih zvao i zvanične službe, digla se velika buka i moram da pohvalim i da se zahvalim svima koji su to pokušali, od vatrogasaca na Divčibarama, preko Andrije Marjanovića iz „Divčibare Ski-resorta“ koji nije uspeo ni gusenicama da dođe do nas, do Gorske službe spašavanja – naglašava sagovornik.

"Deca su dobila avanturu za ceo život"

Nedelja jutro nije donela ništa bolju vremensku situaciju. Sneg preko Malog Maljena bio je još viši, tako da putnicima nije preostalo ništa drugo nego da se zapute do uočene vikendice smeštene između tog i vrha Veliki Maljen. Reč je bila o kući Lazara Nenadovića, penzionisanog profesora geografije i nekadašnjeg odbornika iz Valjeva, a za prinudni ulazak u objekat su dobili odobrenje.

- Nikakve panike nije bilo. U kući čika Laze geografa bilo je drva za tri-četiri dana, brašna, pasulja i raznih konzervi, praktično svega što je potrebno i čika Laza je pravi domaćin. Vodu smo obezbedili topljenjem snega, bilo je toplo i udobno, tako da se druženje nastavilo bez straha, jer smo znali da će neko moći da se probije do nas. Deca su imala avanturu za ceo život, ali su oni navikli na ovakve izazove, jer su stalno sa nama na „ofroud vožnji“, tako da im je sve bilo krajnje zabavno, a nama potpuno normalno – objašnjava Atanasković.

Prijateljima poslali lokaciju vikendice

U međuvremenu, kako kaže, prijateljima su poslali tačnu lokaciju Nenadovićeve vikendice. Nedeljni pokušaji „ofroud“ vozača iz Požege i Gornjeg Milanovca da dođu do njih preko Divčibara ili Tometinog polja, međutim, nisu dali rezultata, a najdalje, tri kilometra do kuće, gde je zaustavljen ogromnim smetovima i nepristupačnim terenom, stigao je traktor „naoružan“ lancima i kašikom. Usledila je noć provedena, umesto u džipovima, u kući, da bi u ponedeljak, kada je svanulo, saznali da su u akciju, još u 4 ujutro, krenuli njihovi prijatelji planinari Milan Pejić, radio-mater i instruktor skijanja u GSS, Igor Mandić i braća Branko i Darko Janjić.

- Ova četvorica mladića, heroji i ljudine, oko 6 ujutro su bili podno Maljena, sa strane koja je po geografskoj karti bila najbliža mestu gde smo se nalazili. Onda su peške, sa rančevima sa hranom, savladali uspon od sedam kilometara po nenormalno teškim uslovima, smetovima višim od metra i terenu na kojem je bilo drveća koje je oborio sneg! Punih sedam časova im je trebalo da dođu do kuće i zaista ne postoji dovoljno reči zahvalnosti za njihov podvig. Nekih sat vremena posle njih, iz pravca Tometinog polja stigao je i bager za čijim upravljačem je bio Miloš Jovanović, koji su naši prijatelji angažovali, i uz krajnje napore zbog konfiguracije terena uspeo da prokrči put. Svojim vozilima smo se vratili kući, a za dva džipa koja su ostala u šumi ćemo se svakako vratiti – uz osmeh završava prepričavanje avanture Atanasković.

Sem planinarima spasiocima i veštom bageristi, Atanasković kaže da duguju veliku zahvalnost i Miši Vukašinoviću iz Požege i prijatelju Bobanu Cicoviću koji je sve vreme bio u kontaktu sa njima, u nedelju je pokušao da se probije traktorom, a juče je bio na bageru i njegovog vozača sve vreme navodio kako da stigne do njihove lokacije i bezbedno prokrči put.

Kurir.rs/Blic