MALI ZVORNIK - U delu malozvorničkog sela Radalj, koji se idilično zove Lipovo brdo, u nimalo idiličnim uslovima živi tridesetosmogodišnji Dragan Ametović sa četvoro dece. Najstarija je desetogodišnja Milka, učenica četvrtog razreda, dve godine je mlađi ‘’drugak’’ Nemanja, oboje su, kažu, ‘’dobri đaci’’, predškolac je Aleksandar od šest leta, a ljubimče Aleksandra ima nepune tri godine. Sve ih krase bistre oči, direktan pogled i dečji osmeh iako odrastaju u uslovima koji su daleko od dobrih.
Kuća na kojoj su jasno uočljive faze gradnje, odnosno pokušaja da se proširi životni prostor nalazi se tik do šume. Dragan nas prima u kuhinji u kojoj je stari šporet, ili bar tako izgleda, stočić, fotelja koja pamti mnogo bolje dane, potamneli zidovi i zemljani pod. Tu je rođen i odrastao kao i njegova deca, kuću je napravio njegov nedavno preminuli otac ,,kako je znao i umeo, a Dragan je nastojao da dogradi, popravi u uredi što bolje za njegove mališane.
NE PROPUSTITE
Životu kao da nije bilo dosta što je ovaj čovek spletom okolnosti ostao nepismen, završio dva razreda osnovne, nego mu je na vrat natovario bolest zbog koje je morao na operaciju stomaka, pregurao je dva infarkta, a na sve to ga je letos napustila supruga kada su počeli njegovi zdravstveni problemi. Trpeo je udarce, ali nije digao belu zastavu, mora da se bori ‘’zbog dece’’.
- Brate, nije lako, ali nema predaje. Zbog bolesti ne bih smeo ništa da radim, ali moram da omogućim deci da se iškoluju, da ne prođu kao ja u životu. Odem malo u šumu, dovučem nešto drva za ogrev, kad zovu ljudi idem u nadnicu. Ima još uvek dobrog sveta, hoće da pomogne. Radim gletovanje, fasadiranje, građevinske poslove, ali, nažalost, nikada nisam nigde bio zaposlen. Mnogo mi pomaže kuma Katica, ona ostane sa decom kad moram od kuće, na primer do najbliže prodavnice udaljene četiri kilometra, pomogne šta nam treba. Snalazimo se, važno je da su deca dobra i da se slažemo – priča Ametović dok mališani pažljivo slušaju i ‘’ne trepću’’.
Domaćin objašnjava da ima dobru struju, ali nema vodu već se snabdeva sa obližnjeg izvora, kao i većina ljudi u tom delu naselja. Potrebno je raditi na kući, on je sam, koliko je mogao, učinio. Sredio je jednu sobu u kojoj spavaju, ali treba druga da se izmalteriše, sredi pod u prizemlju, mnogo toga uradi da bi se stvorili dobri uslovi.
- Ako baš pitaš šta nam je najpotrebnije to je da se izbetoniraju sobe, izmalterišu, a najviše nam treba kupatilo jer nemamo nikakvo. Kupamo se po starinski, kao naši stari pre bojlera. U loncu zagrejemo vodu, na šporetu, pa se polivamo iz lončeta. Održavamo higijenu, ali bi nam mnogo značilo, posebno deci da mogu da se okupaju kao sav normalan svet u današnje vreme. Sam da uradim kupatilo ne mogu. Imam socijalnu pomoć i dečji dodatak, ali nas je petoro, a samo za moje lekove svaki mesec moram da dam nekoliko hiljada dinara. Sve bi bilo lakše da mogu da radim kao nekada, ali zdravlje me izdalo – objašnjava situaciju dok pokazuje crevo koje ‘’glumi’’ česmu i kuću sa spoljašnje strane na kojoj dominiraju stepenice od balvana.
Ametović kaže da mu pomažu dobri ljudi, komšije, neko donese hrane, neko odelo, a on je sa svima u ‘’dobrom odnosu’’ i kada je mogao i on je drugima pružao pomoć. Kaže da im je nedavno jedan čovek dovukao dve palete ogrevnog drveta, a kuma dodaje da je drugi, koji je želeo da ostane anoniman uplatio školsku užinu za jedno od dece đaka.
Bio je kod njega, veli, i predsednik malozvorničke opštine Zoran Jevtić i rekao da hoće da pomogne pa Ametović sada čeka neki konkretan korak. Ovu zimu su skoro pa pregurali preko glave, sa toplijim danima biće im lakše, a Ametović veruje da će se situacija popraviti. Veruje da će njegovoj deci biti bolje, samo treba da uče i izrastu u poštene ljude, a on će, koliko god bude mogao učiniti sve da tako i bude.
Predsednik Jevtić kaže za Kurir da je upoznat sa uslovima stanovanja Ametovića i da opština radi na tome da im se izađe u susret.
- Tražimo najbolji model kako da im pomognemo. Nastojimo da im obezbedimo adekvatan smeštaj u blizini sadašnjeg mesta stanovanja i škole. Postoji mogućnost da uredimo objekat u delu škole gde bi bili smešteni. Problem je što kod njih nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi, ali ćemo im svakako pomoći. Odneli smo im ogrev, hranu i naš cilj je da nađemo rešenje da oni što pre budu smešteni u boljim uslovima - kazao je on.
Kurir.rs/T.Ilić
NE PROPUSTITE
