„Današnji dan težak je za svakog Srbina, pa tako i za mene. Obeležavamo 27 godina od zločinačke operacije Oluja, koju su u leto 1995. godine sprovele hrvatske vojne i civilne vlasti nad srpskim življem u Republici Hrvatskoj, proteravši iz severne Dalmacije, Like, sa Banije i Korduna oko 250.000 Srba. Oko 2.500 ljudi je ubijeno, za još toliko se traga, a uništeno je skoro 25.000 njihovih kuća, kao i mnogi privredni objekati, crkve, muzeji, spomenici i druga kulturna nasleđa. Samo zato što su Srbi”, istakao je gradonačelnik Subotice Stevan Bakić obraćajući se prisutnima na Otvorenom univerzitetu uoči početka tribine upriličene u znak sećanja na stradale tog 4. avgusta 1995. godine.
Sabrali smo se danas, rekao je Bakić, da glasno kažemo da mi ne zaboravljamo, a vi dobro pamtite krajeve i događaje u kojima su vaši preci, koji su vekovima naseljavali prostore u Dalmaciji, na Kordunu, u Lici, Baniji, Slavoniji, po gradovima i selima čitave današnje Hrvatske, životima platili svoje poreklo, jer je pravda u toj borbi unapred bila osuđena.
„I danas, pred lice pravde nisu izašli zločinci koji su bolesne, stare, žene, decu, domaćine, ratare, stočare, primorali da ostave puste svoje domove i sve što su stekli smeste u traktore i ponesu sa sobom - u neizvesnost. Još su u nama žive slike kako je ceo životni i radni vek stao na traktorske prikolice, a ušuškane između ponjava vire ikone krsnih slava. Ovde, u nepreglednoj ravnici, svili ste novo gnezdo, ali ste dušom i mislima još na tim predelima. Vi stariji, i dalje u srcu čuvate manastire i vaše svetinje, gradove i sela koje su podizali vaši preci; predele koje ste voleli i na kojima ste mladost gradili. Vi mlađi, ovde ste našli svoj dom, podigli kuće, gajite decu i, uprkos svemu, gledate ka budućnosti sa nadom i optimizmom“, kazao je Bakić.
Prema njegovim rečima, stasala je ovde generacija dece iz izbegličkih kolona, musavih ali ponosnih, tužnih ali odlučnih, koja danas pronosi slavu svoga naroda u nauci, u kulturi, u sportu, obrazovanju, politici.
„Naš narod je toliko puta kroz stradanje i žrtve osvajao trenutke slobode i vaskrsenja. Kao hrišćani, imamo nadu da je konačna pravda Božja, jer pravda ljudska mnogo puta je zatajila. I u prošlosti, a evo i sada kroz događaje na Kosovu i Metohiji. Moleći se danas za postradale, za naše bližnje, ne želimo da produbljujemo sukobe, niti da vodimo ratove, ali niko nam nikada ne može oduzeti pravo da pamtimo sve zlo koje se tada na naš narod sručilo, niti nas prekoriti što razvijamo kulturu sećanja. Sećanje nam niko ne može uzeti. Sećanjem na sve naše žrtve istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Govorimo o našem identitetu, u koji su utkane i kolone na traktorima,i zbegovi, i nečija odlučna namera da Srba u Hrvatskoj više nema. Svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra“, naglasio je Bakić.
Dodao je kako smo danas ovde sabrani da se svi skupa pomolimo za sve rođake, susede, prijatelje, za nevino postradale strašnih avgustovskih dana 1995. godine, ali ne samo tada, nego i pre toga, za nevino pobijene Srbe u gradovima i selima, po ulicama i njivama, u kućama i stanovima.
Da se, kako je rekao, u molitvama setimo nasilnog egzodusa Srba sa područja Dalmacije, Banije, Korduna, Like i zapadne Slavonije, zajedno sa Jadovnom, Prebilovcima, ubistva na Petrovačkoj cesti, Jastrebarskog, Gline i Jasenovca, čijim se stradanjima do zemlje klanjamo, dok potomci koljača prekrajaju istoriju potirući sva zla u logorima smrti.
„Istina je jedini temelj na kome se može graditi budućnost. Nažalost, svedoci smo udaljavanja od nepobitnih istina, jer nikada se kao danas nije prekrajala istorija. Broj Srba u današnjoj Hrvatskoj sveden je na ’statističku grešku’, a to nije rezultat samo genocida za vreme Drugog svetskog rata već i pogroma devedesetih godina prošlog veka. Tokom ratova sa kraja 20.veka u Srbiju je izbeglo blizu 618.000 ljudi. Srbija je majka svakome od njih. Danas ovde, u našoj Subotici, na prostoru gde vekovima upućeni jedni na druge i drugačije, zajedno živimo, i međusobno se obogaćujemo, uz sve nesporazume i sukobe, spremni smo da iznova tražimo načine da zajedno idemo dalje“, rekao je Bakić.
On je podvukao da možemo da budemo ponosni na svoju istoriju, iako je puna stradanja i žrtava.
„Na kraju, tužnu godišnjicu – 27 godina od pada Krajine – obeležavamo poručujući svetu da je nezapamćen i najveći progon stanovništva nakon Drugog svetskog rata prošao, nažalost, kao ’zločin bez kazne’. Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Neka je večna slava svim stradalnicima, žrtvama pogroma i oluja. Srbija pamti i pamtiće. I zbog svega što je prošao, koliko je stradao moj srpski narod imam samo jednu želju, a to je da živi u miru i slobodi ma gde se nalazio“, zaključio je gradonačelnik Bakić.
U znak sećanja na žrtve hrvatske zločinačke operacije Oluja danas je u Crkvi Svetog Vasnesenja Gospodnjeg u Subotici održan parastos za stradale tog 4. avgusta 1995. godine, nakon čega je u organizaciji Saveza srpskih udruženja Severnobačkog upravnog okruga, na Otvorenom univerzitetu, upriličena tribina istoričara prof. dr Vojina Kalinića, koji je podsetio prisutne na istorijske činjenice koje su prethodile pogromu i egzodusu srpskog naroda – hrvatskoj zločinačkoj akciji „Oluja“.
Grad Subotica
