Džemina Nikolić iz aleksinačkog sela Gornji Ljubeš na svet je došla 20. januara 1968. godine, a njen otac Žarko proslavio je njeno rođenje kupovinom televizora marke "gemini" (džemini) po kojem je i dobila ime!
Oduševljen kupovinom, u to vreme ne za svakog dostižnog aparata, te njegovim brendom koji mu se učinio zanimljivim, odlučio je da sećanje na taj dan sačuva na originalan način.
Ćerkici je dao ime Džemina, a zahvaljujući očevom gestu, ova Aleksinčanka je čitavog života doživljavala razne zgode i nezgode.
Prvi put je postala svesna da joj je ime čudno kada je krenula u školu. Nijedno dete se nije zvalo ni slično kao ona. Otac joj je bio zanatlija, pa su često menjali adresu stanovanja, jedno vreme boravili su u Sloveniji, pa je stalno morala da objašnjava zašto se zove baš tako.
- Zbog imena su mislili da sam muslimanka. Sećam se da sam u vreme kada sam trenirala košarku susrela sa jednom ekipom iz Majdanpeka čiji je član bio i jedan mladić islamske veroispovesti. On me je odmah pitao jesam li "njihova". U prvi mah nisam shvatila zašto me to pita, a ona sam mu kroz smeh objasnila da se zovem po televizoru - ispričala je Džemina za Informer pre tri godine.
Kaže da ocu nije zamerila zbog imena, ali priznaje da je često želela da se zove drugačije.
- Želela sam da se zovem Ana, ali nisam htela da menjam očevu odluku. Sa suprugom Slavoljubom se družim odmalena. On je znao zašto se zovem tako. I moja ćerka je uvek kada je trebalo da se upiše ime roditelja navodila očevo ne želeći da objašnjava zašto joj se majka zove kako se zove - nastavlja Aleksinčanka.
A zbog nesvakidašnjeg imena Džemina je morala da dokazuje ko je i pred državnim organima. - I kada ostali nisu, ja sam morala da pokazujem državljanstvo jer su zbog imena sumnjali da nisam Srpkinja - priča ova žena.
Slične situacije doživljavala je i medicinska sestra iz Nove Varoši koja nosi neobično, odnosno jedinstveno ime u Srbiji.
- Ja sam srednja sestra u porodici i tetka koja živi u Nišu mi je dala to ime. Uvek sam bila jedina osoba koja se tako zove i to mi je uvek imponovalo. Neobično je ime za ovaj kraj”, rekla je Omiljena Drulović.
Nomen est omen
Naime, davanje imena novorođenčetu oduvek je imalo veliki značaj u srpskoj kulturi i tradiciji, jer ime kao lični znak, prema verovanju određuje mu dalju sudbinu.
Pravila imenovanja zavisila su od tradicije, trenutnih trendova ili posebnih okolnosti u kojima se našla porodica. Najviše imamo Milica, Jelena i Jovana, a muškarci se najčešće odazivaju na imena Marko i Miloš, koja su dobili po velikim junacima iz srpske istorije - Kraljeviću i Obrenoviću.
Ali, pored ovih tako čestih postoje imena koja vrlo retko možemo da čujemo i uvek se iznenadimo kad sretnemo da se neko zove neuobičajenim imenom. Najveće iznenađenje već nekoliko godina doživljavaju posetioci Doma zdravlja u Čačku gde se jedna od medicinskih sestara zove, ni manje ni više nego – Omiljena!
“Ja sam srednja sestra u porodici i tetka koja živi u Nišu mi je dala to ime. Uvek sam bila jedina osoba koja se tako zove i to mi je uvek imponovalo. Neobično je ime za ovaj kraj”, rekla je Omiljena Drulović.
NE PROPUSTITE
Ona kaže da pri prvom susretu njeno ime izaziva različite reakcije kod ljudi, ali niko ne ostaje ravnodušan kad upozna Omiljenu. “Ja sam iz Nove Varoši i tamo me svi znaju, ali kad sam stigla u Čačak svi su milsili da mi je to neki nadimak, ne shvataju ozbiljno i često kažu da me neko sigurno mnogo voli, pa me tako zove”, priča ova medicinska sestra i priseća se dogodovštine sa svog prvog radnog dana u gradu na Moravi.
“Kad su me predstavili jednoj od koleginica, ona je rekla – pa kako već da je omiljena, tek je došla”, rekla je uz osmeh. Od retkih imena kroz Srbiju mogu se čuti još Savijana, Radijana, Preljub, Tugomir, Golub, Trandafil i mnoga druga. Pre nego što se odluče za najprikladnije ime, parovi u proseku smisle 12 imena za naslednike, ali za nerazumne zahteve roditelja, postoji rešenje.
“Zakonom je zabranjeno deci davati pogrdna imena i mi kao matičari smo dužni da upozorimo roditelje, a na kraju i da im zabranimo da se dete pogrdno zove”, rekla je matičarka Ružica Papić.
Duško Radović davno je napisao “birajte imena za svoju decu, kao da će se po njima jednog dana zvati neka ulica”, što današnji roditelji prateći modu vrlo često izgube iz vida.
Kurir.rs/Informer/RINA
NE PROPUSTITE
